Agroinfo

Doskora zapostavljena, uljana repica ubuduće bi mogla da bude jedna od vodećih ratarskih vrsta u našoj zemlji. Zbog sve sušnijih leta poslednjih godina, poljoprivrednici povećavaju setvene površine pod ozimim usevima. Jedna od njih je i uljana repica koja se seje početkom septembra, a žanje početkom juna. Tako ona svojim periodom izbegava visoke letnje temperature i stresni sušni period. Biljke repice se lako snabdevaju rezervama zimske vlage i ako se zasejane parcele dobro nađubre, sa jednog hektara se žanje tri-četiri tone kvalitetnog zrna.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o izmeni pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela. Prema ovom pravilniku se, izuzetno u u 2020, ispunjenost propisanih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici utvrđuje na osnovu prijavljenih podataka i stanja u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Ovi podaci validni su bez obzira da li pčelar prijavi promenu podataka o pčelinjaku i košnicama preko ovlašćenog obeleživača, odnosno redovno prijavi stanje ovlašćenom obeleživaču.

Više od 32 hektara pod vinovom lozom nalazi se u okolini Niša, čiji su vlasnici žene iz zadruge Izba.wine, lokalne zadruge 2020. i Mocartijana doo u Vele Polju. Ove dame, u dobi između 25 i 70 godina, rešile su da jedna drugoj pomognu i udružile su se u zadrugu specifičnu na ovim prostorima. Uključivši žene iz raznih delova zemlje i sveta, posadile su najveći zasad vinove loze do sada u Srbiji, na preko 20 hektara, što je rekord na teritoriji naše zemlje u 2020. godini, navodi se u saopštenju zadruge Izba.wine.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Najvažnije iz protekle nedelje:

USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu održao je osmi onlajn panel u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom. Na panelu pod nazivom “Komunikacija brendova i lojalnost: čemu nas je naučila kriza?” govorilo se o načinima na koje  su kompanje iz prehrambene industrije komunicirale sa svojim potrošačima u vreme krize, da li i kako su uspele da se prilagode njihovim potrebama i koliko su se navike i očekivanja potrošača promenila.

Nedavno je održan sastanak Radne grupe za malinu, gde se, između ostalog, čulo da otkupljivači neće imati nikakav argument da ovogodišnji rod maline plate ispod realne cene pravdajući je slabom potražnjom na svetskom tržištu. Ovaj stav branilo je pet članova Asocijacije proizvođača maline koji su predstavnicima ministarstava poljoprivrede i finansija, pozivajući se na podbačaj roda u konkurentskim državama, predstavili prilike u srpskim zasadima crvenog zlata i podatke da hladnjačari više skoro i da nemaju maline na zalihama.

Proizvođači jagoda su na početku sezone ovog voća bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, a početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država. “Država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje.

Iako je do berbe malina ostalo nešto više od mesec dana, u ivanjičkom kraju uveliko brinu kako će organizovati berbu. Da li će uz epidemiju koronavirusa imati dovoljno radnika koji im svake sezone dolaze iz različitih krajeva Srbije? Zbog vanrednog stanja mnogi malinjaci ostali su neobrađeni, pa vlasnici tek sada kose i obavljaju druge radove u zasadima. Radnike za berbu, koji obično dolaze iz Prijepolja, Priboja, Leskovca i drugih gradova ne znaju da li da očekuju.

Najvažnije iz protekle nedelje: