Agroinfo

Krave buše predstavljaju našu autohtonu rasu goveda koja nije toliko poznata po mlečnosti koliko po izdržljivosti i ishrani koja podrazumeva redovnu ispašu. Država je odlučila da zaštiti ovu rasu goveda pa daje velike subvencije zbog kojih se i sve više stočara u Šumadiji odlučuje za njeno držanje na farmama. Zoranu Miliću iz sela Zagorica kod Topole ostvarila se dugogodišnja želja da na svom domaćinstvu drži našu autohtonu rasu goveda - krave buše.

Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća. Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća. Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50 do 70 odsto.

U voćnjacima u Šumadiji sprovode se redovne mere zaštite kako u zasadima jabučastog, tako i u zasadima pod koštunjavim voćem. I pored blage zime cvetanje voćnjaka je dobro prošlo, a plodovi se za sada pravilno razvijaju. Voćari u ovom delu Srbije priželjkuju i kišu kako bi u svojim voćnjacima dobili što krupnije plodove. “Za sada je sve dobro, da je samo malo kišovitije bilo bi još bolje. Plod je za sada odličan, ova moja kruška dobro se razvija. Ja sam se bazirao na krušku zato što je ona malo skuplja.

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Država je za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Cene prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu pale su treći mesec zaredom u aprilu, jer su ekonomski i logistički uticaji pandemije KOVID-19 za posledicu imali znato smanjenje tražnje za mnogim proizvodima, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO). FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene korpe proizvoda koju čine šećer, mleko i mlečni proizvodi, meso, ulje i žitarice, iznosio je u aprilu prosečno 165,5 poena, što je pad od 3,4% u odnosu na mart i za tri procenta niže nego u aprilu 2019. godine.

Koordinator JKP Gradske pijace Dejan Jednak kaže da prodaja preko interneta ne predstavlja pretnju za preduzeće, kao i proizvođače koji ovde prodaju hranu. Naveo je da su svi sa radošću dočekali otvaranje pijaca i da su proizvođači zadovoljni kol centrom, koji su Gradske pijace oformile i gde su okupile 150 poljoprivrendih proizvođača, koji su mogli i želeli da dostavlaju svoje proizvode na kućnu adresu. - Proizvođači su zadovoljni, jer su imali u proseku više od 50 isporuka dnevno.

Setva jarih poljoprivrednih kultura u Vojvodini je završena, a u centralnom delu zemlje je na samom kraju. Dok se podaci o tome koliko je čega posejano zbrajaju, direktor ”Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da ćemo ove godine imati, kako se i predviđalo, kukuruza na oko milion hektara, soje na 240.000 i suncokreta na 220.000. ”Precizne podatke o tome koliko je koja kultura površina zauzela imaćemo tek za mesec dana, ali se ne očekuju značajna odstupanja”, naveo je Saković.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Trgovinski lanci u Srbiji godinama otkupljuju proizvode iz plastenika domaćih proizvođača, a mnogi od njih u vanrednim uslovima traže načine sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim vlastima da povećaju otkup domaćeg povrća. U Lidlovoj pijaci nalazi se povrće i voće od 35 domaćih dobavljača voća i povrća. Kako ocenjuju u kompaniji, uprkos pandemiji nema izazova u snabdevanju.