Zbog toga što je mehanizacija dotrajala, ali i zbog povoljnijih uslova nego na prethodnim pozivima, za kupovinu traktora uz pomoć evropskog novca, na adresu Uprave za agrarna plaćanja stiglo je rekordnih 437 zahteva. Za gotovo trećinu neće biti novca.

“Naš predlog je bio na odboru za praćenje IPARD-a da svi poljoprivrednici koji su aplicirali i koji ispunjavaju uslove da se doda novac i da prođu na konkursu. Na koji način će to odraditi to neka reše naši državni organi i ovi iz Brisela”, kaže Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije privrednika Srbije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da su pravila IPARD-a takva da mora da se pravi rang lista u zavisnosti od broja podnetih zahteva.

“Nema tu nikakvih problema imaćemo još jedan konkurs za IPARD sredstva. Stalno pričaju nema dovoljno ljudi da konkurišu za IPARD, sad kad imamo više ljudi sad se opet postavlja pitanje. Ali imaćemo mi i nacionalne mere gde ćemo davati ljudima za traktore za ljude koji nisu imali novca da uđu u IPARD”, naveo je ministar Nedimović.

Program IPARD poljoprivrednicima vraća do 65 odsto uloženog. Ostalo moraju da obezbede iz sopstvenih sredstava ili preko kredita. Bankari do sada gotovo da nisu pokazali interesovanje. Retko koja banka je izašla sa namenskom kreditnom linijom. Međutim, kažu da će se od Nove godine to promeniti jer su svesni poboljšanja kreditnog plasmana koji omogućava IPARD.

“Sa tog aspekta je manji rizik za banku, samim tim to se odražava i na kamatnu stopu. Tri posto je neto kamatna stopa na tržištu za mala i srednja preduzeća, toliko bi bilo i za poljoprivrednike”, istakao je Vojislav Lazarević iz Addiko banke.

Kada se reši problem kamata koje su inače na istrojiskom minimumu, ostaje pitanje zaloga na osnovu kojeg se dobija kredit. Poljoprivrednici i prerađivači sa dobrom idejom ali bez takozvanog koleterala, mogu da računaju na program kreditne garancije koji su obezbedile vlada i USAID.

“Poljoprivrednici koji su imali pravu kombinaciju ulaganja sopstvenih sredstava i bankarskih kredita su su oni koji su najbrže napredovali u zadnjih dvadesetak godina, ovo jeste prilika da kupite mašinu koja će vam omogućiti da da budete konkurentniji od vašeg prvog konkurenta”, kazao je Ivan Smiljković iz Procredit banke.

Nadležni podsećaju da je do 23. decembra otvoren peti poziv za meru I koja se odnosi na investiranje u fizičku imovinu na gazdinstavima koja proizvode mleko, meso, voće i povrće i druge useve, te da do 9. februara važi poziv za meru III namenjenu preradi i marketingu.