U plodnom Podunavlju vinogradari ovih dana skidaju sa loze poslednje čokote grožđa, a paralelno počinje berba jabuka. Za razliku od prošle godine, kada je suša uzela danak na svakom plodu i desetkovala prinose voća u ovom kraju, ova sezona donela je ekstremne padavine. – Godina je ipak bila pogodna za podunavsko voće. Pored svih klimatskih prilika, ne može se reći da je bilo loše. Pogotovo ako uzmemo u obzir da u našem kraju voćnjaci uglavnom nemaju sisteme za navodnjavanje, obilne padavine su u neku ruku godile proizvodnji. Srećom, neke veće elementarne nepogode su nas zaobišle – kaže za Politiku Boban Marković, stručnjak za voćarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kolarima kod Smedereva. Vinogradari su strahovali da će kiša smanjiti procenat šećera u grožđu, ali plodove je spasilo toplo vreme tokom avgusta, pa se mogu očekivati dobra vina, ali i odlične konzumne sorte. Prinosi variraju među vrstama grožđa. Vinske sorte kao što su kaberne sovinjon i šardone, od kojih se dobijaju vrhunska crvena, odnosno bela vina, rodile su odlično, od sedam do 10 tona po hektaru. Njihova cena kreće se oko 50 centi na veliko. Mešovite sorte, konzumne i vinske, dale su prinos čak i veći od 20 tona po hektaru. Smederevka i hamburg, najzastupljenije vrste grožđa u Podunavlju, kretale su se između 40 i 50 dinara za kilogram, dok su isključivo konzumne sorte na veliko prodavane između 60 i 70, a u maloprodaji od 100 dinara pa naviše. Jabuka, koja je na obroncima Podunavlja posle breskve i nektarine najzastupljenija, dala je odličan rod i kvalitet, za razliku od prošle godine kada je još u cvetu izmrzla i rodila tek oko pet tona po hektaru, šest puta manje od realnog prinosa. Sada je rod iznad proseka, ali uprkos tome proizvođači imaju velike glavobolje oko cene i izvoza. Berba počinje, a računice su loše. Očekuje se prosečan prinos i do 40 tona po hektaru. Određena količina slabijeg kvaliteta otići će u industrijsku preradu, a za tu jabuku cena je pet dinara, pa ispada da proizvođači daju 20 kilograma jabuka za litar soka. U Podunavlju pod voćem ima 12.000–13.000 hektara. Grožđe se u ovom kraju, gde je začeta vinova loza u Srbiji, gaji na oko hiljadu hektara. U zlatno doba Godomina, samo je taj poljoprivredni kombinat, poznat po čuvenoj smederevki, pod vinogradima je imao 500–600 hektara.