Glavni preduslov za širenje organske proizvodnje je strateško opredeljenje države, smatra Branislav Anđelić, vlasnik vinarije Plavinci i proizvođač organskih vina. ”Subvencije po hektaru su nam od prošle godine povećane, ali je to još uvek dva do četiri puta manje nego kod suseda. Za male proizvođače plasman i marketing su veliki problemi. Neka zakonska rešenja, kao na primer minimalni procenat organskih proizvoda koji veliki marketi moraju da imaju na policama, bi mnogo pomogli. Ja lično nemam problema, jer sam došao iz sveta međunarodnog poslovanja pa umem da se snađem. Ali mladi ljudi koji nisu bili izloženi preduzetništvu teško će plasirati organske proizvode na tržište bez jake podrške”, napominje Anđelić. Kako dodaje, Srbija može i postaće dobro tržište za organske proizvode, ali će to ići jako sporo. ”Cene nisu problem jer nisu mnogo veće od konvencionalnih, a kvalitet je neuporedivo veći. Problem je pre svega u manjku obrazovanja potrošača. Tu velike napore ulaže Serbia Organica, naša krovna organizacija, ali je potrebno 10 puta više novca da bi se postigao masovni efekat. Drugi problem je što vi imate prodavnice “zdrave hrane” u kojima u većini praktično nema organskih proizvoda. Svako sebe danas može da nazove bio, eko, prirodno, zdravo. To zbunjuje potrošače i ne umeju da se odrede prema pravim organskim proizvodima. Vremenom će se ta situacija popravljati i ja sam optimističan”, kaže Anđelić. Ono što mu smeta, kada je reč o organskoj proizvodnji vina je to što država ne dozvoljava, za razliku od drugih vinorodnih zemalja, da poljoprivredno gazdinstvo pravi i prodaje vino već mora da se osnuje preduzeće ili preduzetnička radnja. Takođe, smatra i nepotrebnim opterećenjem uvođenje standarda za bezbednost hrane HACCP. ”Samo ove dve stvari me koštaju preko 10.000 evra godišnje. To vam dođe 2,5 evra po flaši. A u samoposluzi imate špansko i italijansko vino za 4 evra. Standard za organsku proizvodnju je u principu jednostavan i svodi se na obezbeđivanje sledljivosti, traga svih postupaka i materijala koji su upotrebljeni u proizvodnji. Takva evidencija je u principu korisna i za samog vinara jer ima detaljnu analizu postupaka i troškova i može to da uporedi sa rezultatima i proceni da li nešto i gde treba menjati. S druge strane inspektori su strogi i ne puštaju nimalo fušeraja. Uzimaju se uzorci zemlje i lišća. Sve to jeste skupo i naporno, ali garantuje potrošaču da je vaš proizvod zaista 100% prirodan”, kaže Anđelić.