Zdravstvena kriza ukazala je na određene ranjivosti u poljoprivrednom i prehrambenom sektoru u Evropskoj uniji, a s obzirom na izuzetno nizak nivo zaliha hrane, posebno žitarica, Evropska unija je odlučila da promeni politiku skladištenja poljoprivrednih proizvoda. “Iako se Evropska unija uvek oslanja na zalihe sa stranog tržišta, svi smo svedoci kako su ona za vreme epidemije bila pod znakom pitanja. Zemlje poput Kazahstana, Gruzije pa čak i Rumunije odlučile su da zatvore svoja izvozna tržišta sa ciljem da stvore zaliha za svoje stanovništvo“, kaže Frederik Kulu iz Istraživačkog fonda za strategije u poljoprivredi. Kulu se čudi kako Evropska unija uvek dobro organizuje zalihe plina i nafte za 90 dana potrošnje u svim zemljama članicama, dok se o hrani koja je mnogo veći prioritet, raspravlja na brzinu. Tako, na primer, žitarice na zalihama budu tek za 43 dana. “Uporedimo se sa većim zemljama. U Rusiji je zaliha žitarica na oko 18 odsto, Indiji 23 odsto, Sjedinjenim Američkim Državama 25 odsto, a u Kini 75 odsto. Sramota je da tako velika Unija ima samo 12 odsto”, rekao je ovaj stručnjak. Iako brojne zemlje možda i imaju dovoljno zaliha žitarica kao što je to, na primer, Francuska sa svojom pšenicom, kapacitet za mlevenje i proizvodnju brašna joj je jako mali i nije dovoljan za snabdevanje celog stanovništva te zemlje. Isto je sa brojnim drugim članicama. “Neke ranjive zemlje zatražile su izgradnju žitnihrezervi kako bi osigurale kontinuitet nacionalnog snabdevanja hranom. Trećina snabdevenosti pšenicom na tržištu podvrgnuta je opreznim restriktivnim merama velikih izvoznika, na čelu sa Rusijom, a određene faze njihovih zabrana tokom epidemije uglavnom su dovele do velike zabrinutosti evropskih zemalja”, napominje agencija za izvozno osiguranje, “Coface” u svojoj analizi o međunarodnoj trgovini. Iz Evropske komisije i Izvršne uprave Evropske unije poručili su kako će preispitati poljoprivrednu krizu u svakoj državi članici. Komisija je takođe predložila i novi mehanizam, poznat kao Food crisis response (Odgovor za prehrambenu krizu), a uključivao bi sve države članice Evropske unije. Očekuje se i da Izvršna uprava napravi do 2021. godine novi plan za snabdevanje hranom i krizne situacije koje bi, kako predviđaju mnogi, mogle da budu što češće, ali iznosi za sve te alate još uvek nisu potvrđeni.