U Mionici, prva u Srbiji i na Balkanu, formirana je lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, koja je, kažu stručnjaci, možda poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode bude ostavljeno u amanet potomcima. Osnovni cilj banke semena “Zrno” je očuvanje autohtonih sorti voća i povrća, bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane. Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane. - Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih vrsta koje će biti otpornije, dolazi do gubitka kvaliteta i ukusa, te narušavanja autentičnosti lokalnih specijaliteta - kaže biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena. - Najvažnije je da lokalne banke gena neće biti vlasništvo ni državnih institucija, ni nevladinih organizacija. To su projekti lokalnih zajednica koji u svetu opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Formirali smo je prvo u Mionici, ali su građani iz svih krajeva Srbije dobrodošli, da što više regija oforme svoje banke gena i semena. Tako su u Mionici već boravili gosti iz Kovina, koji nameravaju da zimnicu prave isključivo od starih sorti voća i povrća. Lokalne banke gena, inače, uveliko funkcionišu u Španiji i Francuskoj, a u svetu po njihovoj rasprostranjenosti Indija se naročito ističe. - Stare sorte biljaka nestaju vrtoglavom brzinom, svake godine jedan do dva procenta budu izgubljene nepovratno. Samo u prošlom veku, u svetu je nestalo čak 75% starih sorti. U Srbiji, nažalost, ni nemamo podatke koje smo izgubili sorte voća, povrća i žitarica, koje su izuzetno značajne, jer su otporne, mogu da se gaje kad je suša, te u ekstremnim uslovima usled klimatskih promena. Ipak, srećom, naročito u zapadnoj Srbiji, svako domaćinstvo ima u dvorištu sačuvano bar jedno stablo stare voćke - priča Ivana. - Najviše je ugroženo povrće, jer su u pitanju jednogodišnje biljke i ako se seme ne sačuva, vrlo je verovatno da ga dogodine neće biti u baštama. Tako, veoma ukusni krompir mesečar dugo nismo mogli da pronađemo, tek pretprošle godine otkriven je u malom seoskom gazdinstvu u okolini Guče. To je dokaz da za samo desetak godina može da se neka sorta nepovratno izgubi - upozorava Ivana Petrović.