U Srbiji je u ekspolataciji je oko pet miliona koka nosilja, a godišnje se proizvede 128.000 tona mesa živine. Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju

Godišnje se u Srbiji proizvede 128.000 tona mesa živine, napominje Sanja Čelebićanin, direktorka PU “Zajednica Živinara”. “Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko pet miliona koka nosilja. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima- eksploatacioni ciklus)”, kaže ona.

Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemlje uvoznice, konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu, navodi Čelebićanin. “Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva – Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošiljke u međunarodnom prometu”, napominje ona.

Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. “Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor”, navodi ona.

Prema njenim rečima, količine izvoza su oko 60% manje u odnosu na uvoz ( zamrznto meso živine iz EU, Rusije…). Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garancije da živina nije hranjena GMO hranom. Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu”, pojašnjava Čelebićanin.

“Kada dobijemo dozvolu za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda izvoziti. Naši proizvođači su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta”.

Na pitanje koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, ona kaže da su to pre svega dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imunoprofilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru titra antitela – imunološkog odgovora. “Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata – dakle i gazdinstva koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani. trovači hrane). Ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava”, nabraja Čelebićanin.