Mraz je u martu i početkom aprila uništio oko 100.000 tona voća u Srbiji, izjavio je juče profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji, Zoran Keserović. On je agenciji Beta rekao da je mraz između 18. i 19. marta uništio oko 80% kajsija i oko 65 do70% ranih trešanja “kordija”. ”To je bio najjači mraz za poslednjih 20 godina. Zahvatio je Šumadiju i čak ga je bilo i na jugu. I oblačinsku višnju na brdima, koja je otporna na niske temperature, ali je ove godine zbog, do tada lepog vremena, višnja ranije razvila pupoljke“, rekao je Keserović. Dodao je da je drugi mraz, u noći između 6. i 7. aprla, ”dotukao“ kajsije čak i na brdima Fruške gore i zahvatio Šumadiju gde je smrzao jabuke, najviše sorte ”ajdared“, čak 70%, zatim kruške i šljive. ”Kada izmrznu vodeće voćarske kulture, kao što su šljiva, jabuka i višnja, to je značajan udarac na proizvodnju voća“, kazao je on. Naveo je da je ove godine, bez obzira na prošlogodišnju sušu, voće dobro cvetalo, a mogli su da ga spasu samo voćari koji imaju zaštitni antifrost sistem. On je rekao i da na temperaturi od minus pet-šest Celzijusovih stepeni, ne pomaže čak ni zadimljavanje, paljenjem bala slame, kao ni prskanje 24 sata pre mraza, kombinacijom algi i aminokiselina. Keserović je naveo i da mrazevi nisu došli sa hladnim talasom u jednom pravcu, nego su se širili na sve strane, pa je zato stradalo i voće na većim nadmorskim visinama. Kako objašnjava dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, opasnost od prolećnih mrazeva dodatno produbljuju klimatske promene, koje dovode do češće pojave toplog vremena u kasnu zimu, čime uzrokuju da voćke ranije počinju da cvetaju. Naime, usled porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad, pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili. Rizik od kasnog mraza prepoznat je i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Republika Srbija usvojila krajem 2023. godine, a u kojem stoji da je neophodno da Srbija poveća ukupne iznose za subvencije za zaštitu od mraza za višegodišnje zasade i matične zasade. Mada postoje različite
metode neposredne zaštite zasada od mraza, važna forma zaštite je – bolja i informisanija sadnja, i to sorti koje su otpornije na mraz. I tu je ključna uloga države, jer treba da postavi jasne vodiče za sadnju u uslovima koji su se drastično promenili u odnosu na vreme pre samo par decenija.