Konačna cena suncokreta 28,5 dinara
“Viktorija logistika”, deo MK Grupe, inače najveći otkupljivač i prerađivač suncokreta u zemlji, objavila je konačnu cenu suncokreta i ona iznosi 28,50 dinara, nezvanično saznaje Agrosmart. Poljoprivrednici su iskazali veliko nezadovoljstvo akontnom cenom, a sada, kada je objavljena i konačna, u najmanju ruku su, kako kažu – ogorčeni. Kažu da će sačekati zvanično saopštenje „Viktrija logistike“ pa će reagovati
Kompanija će od sada određivati dnevnu cenu, prema kretanjima na tržištu, ali se u narednih nekoliko dana ne očekuju veća odstupanja od današnjih definisanih uslova.
Direktor „Viktorija logistike“ Mladen Jovanović pre par dana izjavio je za Agrosmart da se uslovi otkupa određuju na osnovu cena u okruženju i da mimo njih ova kompanija ne može da formira cene, “jer sva su okolna tržišta postala sistem spojenih sudova”.
Među otkupljivačima vlada mišljenje da će cena ići naniže te da poslednjih desetak dana žetve neće postojati veliko interesovanje za ovu uljaricu. Navode da je cena u okruženju po toni 250-270 evra „fco fabrika“, očišćenog i za proizvodnju spremnog suncokreta.
Podsetimo, pre par dana „Viktorija“ je objavila akontnu cenu od 23,60 dinara plus PDV, kao i druge uslove otkupa.
Ratari ogorčeni zbog niske cene suncokreta
Poljoprivrednici su iskazali veliko nezadovoljstvo akontnom cenom, a sada, kada je objavljena i konačna, u najmanju ruku su, kako kažu – ogorčeni. Kažu da će sačekati zvanično saopštenje „Viktrija logistike“ pa će reagovati.
-U okolini Stare Pazove desetak otkupljivača davalo je akontne cene od 25 do 28 dinara, ali smo se svih ovih dana plašili toga da i konačna neće biti značajno viša – kaže za “Agrosmart” Jaroslav Fabri, predsednik Udruženja poljoprivrednika Stara Pazova, koje je deo Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS).
Prema njegovim rečima žetva je stigla do polovine u sremskim atarima.
-Opet se ponavlja jedno te isto, predajemo robu a ne znamo po kojoj ceni. Očigledno, imali smo razloga da sumnjamo u to da će akontna cena biti uvećana tek za dinar ili dva, kao I prethodnih godina. Ogorčenje poljoprivrednika je veliko. Čak je i prinos manji od očekivanog, kod nas je od 1,5 do 2,5 tone po hektaru – kaže Fabri.
On napominje da su troškovi proizvodnje u odnosu na prošlu godinu znatno veći, a da je cena u otkupu i 30 odsto niža.
-Uzmimo samo u obzir troškove goriva. Svake godine se trudimo da što više uložimo i unapredimo proizvodnju i našu konkurentnost, a izgleda da samo sebi pravimo trošak i gubitak. S druge strane, otkupljivači se lako dogovore i to je uglavnom ista cena. Mi smo veoma razočarani ali nažalost nemoćni da utičemo na bilo šta. Bojimo se da kako žetva odmiče ne bude kao sa pšenicom pre par godina, kada je cena na početku žetve bila viša nego kasnije – naglašava Fabri.
Potreban balans na tržištu
Predsednik NAPS-a Jovica Jakšić izjavio je za Agrosmart da će se po zvaničnom oglašavanju konačne cene utvrditi dalji potezi ove asocijacije.
-Videćemo da li će ta cena da prođe. Svesni smo toga da ni u okruženju ona nije puno viša, u Mađarskoj je, recimo, 270 evra plus PDV, to je 35 dinara po kilogramu. Ali u Mađarskoj poljoprivrednici dobijaju subvencije od 500 evra, a kod nas subvencije dobijaju uljare da bi izvozile ulje i da bi bile konkurentne na tržištu. Država treba to da izbalansira i da vidi na koji način će da uredi tržište tako da i mi dobijemo korektnu cenu – naglašava Jakšić napominjući da je ratarima sasvim jasno da država ne treba da utiče na tržište, ali da u drugim državama poljoprivreda dobija subvencije, pošto ima 40 odsto manje zarade nego u ostalim granama, a naši ih poljoprivrednici gotovo i nemaju i trebalo bi da imaju višu cenu poljoporivrednih proizvoda nego u okruženju.
Željko Petrov iz Alibunara, predstavnik NOPS-a takođe izražava nezadovoljsto uslovima ovogodišnjeg otkupa.
-“Viktorija” je poremetila sve objavivši akontnu cenu od 26 dinara. Drugi otkupljivači u ovom delu Banata su krenuli sa akontnonom cenom od 30 do 32 dinara ali su svi stali čekajući naredne poteze ove kompanije – kaže Petrov dodajući da su biosanski i hrvatski kupci bili spremni da plate i 40 dinara.
On napominje da je rod u granicama proseka, doduše bolji nego lane kada je godina bila sušna i kada je bilo bolesti, ali ne izlazi iz standardnih okvira. – Suncokret je u magacinu, trenutno čekamo razvoj situacije – kaže on.
Izvor
- 180 čitanja