Kad kažete Brazil, mislite na prvoklasnu kafu, kad pomenete Francusku, setićete se konjaka ili sira, za Kubu se vezuju cigarete, a kad kažem Srbija, mislim na futoški kupus, šljivovicu, fruškogorski bermet, kajmak ili malinu.

I dok se stalno govori o tome kako bismo tu svoju prednost mogli da iskoristimo u EU, previđamo da pre ulaska na ovo zahtevno tržište, mnogo toga moramo da uredimo na domaćem. Ovako priču o prepoznatljivim srpskim proizvodima i njihovoj zaštiti počinje Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i oznake geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije.

Oznaku geografskog porekla do sada su u ovoj ustanovi dobila 64 proizvoda, od čega je 49 domaćih. Na ovom spisku se uglavnom nalaze one namirnice koje su sinonim srpske trpeze, ne uključujući vina i žestoka pića koja se registruju u Ministarstvu poljoprivrede, međutim, kako ocenjuje Dragojević, spisak bi trebalo da bude mnogo duži, a promocija strateških proizvoda mnogo organizovanija.

Proizvod sa oznakom geografskog porekla ima veću tržišnu vrednost. Međutim, samo vlasnici ovih oznaka, imaju pravo da se tako i deklarišu, a one koji zloupotrebljavaju njihovo ime mogu da tuže i zahtevaju nadoknadu štete. Budući da su Hrvati u toku pregovora za ulazak u EU imali probleme sa Italijanima oko korišćenja imena ”prošek“ za vino, kao i da su vodili trgovinski ”rat“ sa Slovencima oko toga ko ima pravo da kobasicu prodaje pod imenom ”kranjska“, postavlja se pitanje da li će se i Srbija suočiti sa sličnim problemom. ”Verovatno za neke proizvode. Bilo je već problema oko šljivovice koju Češka proizvodi pod tim imenom, bez obzira što je kod njih šljiva svesta, a kod nas šljiva i što mi imamo nekoliko toponima koji opravdavaju geografsko poreklo ovog proizvoda. Mnogo važnije od ove evropske priče koja nas čeka jeste kako da organizovanije pristupimo promociji nespornog kvaliteta koji možemo da ponudimo" kaže Dragojević.

Izvor: Politika