Posle obilne kiše, pre desetak dana, opet imamo paklene vrućine, pa se, kako se približava žetva suncokreta, kukuruza i soje, sve češće priča o tome koliko će biti težak rod.
Padavine su bile u pravi čas i samo u određenoj meri popravile stanje useva. Procenjuje se da će svih ratarskih kultura biti manje nego u žetvi prošle godine, ali i da ćemo i sa umanjenim prinosima, jarih useva imati dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da se očekuje da bi prinosi osnovnih ratarskih kultura u odnosu na prošlu godinu mogli da budu oko deset odsto niži i da će se kretati u visini desetogodišnjeg proseka.
Kukuruzu je  kiša pomogla i ne treba mu više vlage uprkos toploti. Naša zemlja je među deset najvećih svetskih proizvođača kukuruza i zato bi unapred hteli da znamo koliko ćemo ga dobiti u predstojećoj žetvi. Prosečan ovogodišnji rod kukuruza kretaće se od šest do sedam tona po hektaru što je zadovoljavajuće, imajući u vidu dugu sušu i grad kojeg je bilo pojedinim regionima. Kukuruza će biti oko sedam miliona tona što će biti dovoljno i za domaće potrebe i da se proda na inotržište. Prošlogodišnji nacionalni prosek kukuruza je bio osam tona po hektaru, naglasio je Galetin.
Soja je u odnosu na kukuruz i suncokret najgore prošla u suši jer voli vodu. Ima njiva gde su se posle kiše pojavile grinje na celim parcelama. U Mošorinu, Kovilju, Đurđevu grad je uništio soju. ”Na stablima je malo mahuna pa se može reči da kiša nije doprinela da biljka donese bolji rod, a pošto se vrućine nastavljaju, a kiše nema ni u najavama, očekuju se prinosi ispod višegodišnjeg proseka”, objašnjava Vojin Đukić iz Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Đukić smatra da će prinos soje iznositi ispod dve tone po hektaru. U solidnoj godini, podseća, prosečan rod soje se kretao 2,5 tone po hektaru.
Prva žetva suncokreta očekuje se već za dve do tri sedmice u regionu Banata. Ova uljarica najbolje podnosi ćudi klime jer dobro podnosi jako sunce bez vlage. ”Suncokret sada dobro izgleda, sunce ubrzava zrenje, ali to biljci ne škodi”, kazao je Vladimir Miklič iz Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, navodeći da je rano govoriti o prinosima, ali će se verovatno kretati u prosečnim godišnjim vrednostima, oko tri tone po hektaru. ”Imaćemo preciznije informacije o prinosima kada kombajni uđu u njive jer će sigurno biti razlike po regionima u pogledu prinosa”, istakao je Miklič.