Pored svih poteškoća u prethodnoj godini, koju je obeležila pandemija Kovid-19, iz Srbije je, uglavnom u zemlje Evropske unije i Rusku Federaciju, izvezeno dosta žitarica i voća koje je dalo najbolje rezultate, kaže sekretar  Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.
U izjavi za Tanjug on ističe da je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije imao rast za oko šest odsto. Najveću zaslugu za to imaju cene poljoprivrednih proizvoda, koje su u prošloj godini bile nešto veće.
”Na prvom mestu je malina sa 259 miliona evra prihoda od izvoza, zahvaljujući velikoj potražnji, a i dobroj ceni. U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 1,6 miliona tona voća, a izvezeno je 503.000 tona, što vrednosno iznosi oko 644 miliona evra i predstavlja rast za oko 19 odsto”, ističe Bogunović.
On precizira da su glavna tržišta za malinu Nemačka, gde se godišnje izveze oko 37%, Francuska (17%) i Belgija (7%). Između 5% i 7% otišlo je u Veliku Britaniju, Holandiju i druge zemlje EU, ali je srpska malina našla put i do SAD, Australije i Rusije.
Drugo izvozno mesto, prema rečima Bogunovića, pripada jabuci, a kao i prethodnih godina i u prošloj je zabeležen izvoz oko 110 miliona evra. On dodaje da oko 78% tog izvoza završava na tržištu Ruske Federacije, a Srbija je naveći izvoznik jabuke u tu zemlju.
”Zanimljivo je da je kupina ostvarila prihod od 41 milion evra, višnja oko 40 miliona evra. Samo zamrznute višnje izveženo je oko 32 miliona evra na tržište EU i Ruske Federacije.
Šljive je izvezeno u vrednosti oko 21 milion evra, a oko 86% je otišlo u svežem stanju i to uglavnom u zemlje EU i Rusku Federaciju.
Izvožene su i breskve, jagode, nektarine i trešnje i to većim delom na tržište Ruske Federacije”, navodi Bogunović. Borovnica iz godine u godinu ima trend rasta i njeno tržište su zemlje EU.
Kada je reč o povrću, prethodna godina je bila nešto lošija, kaže on, a vrednost izvoza je bio oko 110 miliona evra, a uglavnom izvozimo zamrznuti program, kao i sušeno povrće i to najviše paradajz, papriku, kornišone, pasulj, beli luk.
Ističe da je mlinsko-pekarska industrija  u prethodnom periodu ostvarila stabilno poslovanje, zahvaljujući dobroj sirovinskoj bazi, nije bilo nestašica pšenice, a ni brašna. Ostvaren je rast izvoza za 11%, izvezeno je oko 1.300 tona peciva i smanjen je uvoz za šest odsto.