Posle nekoliko uzastopnih godina suše, mraza i smanjenih prinosa, voćari u Srbiji ove sezone očekuju znatno bolji rod. Ukoliko ne bude većih vremenskih nepogoda, procene su da bi ukupna proizvodnja voća mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona, a prema optimističnijim ocenama i između 1,45 i 1,5 miliona tona

Profesor Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji, ocenio je za Euronews Srbija da bi ova godina mogla da bude jedna od najplodnijih u poslednje dve decenije. Kako je naveo, Srbija je 2013. imala oko 1,65 miliona tona voća, a 2022. oko 1,56 miliona tona, dok bi se ovogodišnji rod mogao približiti tim rezultatima.

„U poslednje 23 godine ova godina će ući u jednu od najrodnijih. Nismo imali probleme kao ranije, naročito 2022. godine, kada je došlo do naglog smanjenja proizvodnje zbog poznih prolećnih mrazeva“, rekao je Keserović.

Prema njegovim rečima, upravo su mrazevi najrizičniji faktor za voćarsku proizvodnju i mogu da utiču na 60 do 70 odsto ukupnih šteta. Ove godine, međutim, Srbija je uglavnom izbegla ozbiljnije posledice hladnog talasa koji je pogodio delove Evrope. Štete su, kako navodi, zabeležene u Poljskoj, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj, dok je u Srbiji zahvaćen samo deo Pirota i pojedini lokaliteti.

Cene visoke za kvalitetno voće

Keserović podseća da je prošla godina bila veoma izazovna, sa malim prinosima i visokim cenama. Ove sezone, zbog boljeg roda, očekuje se da će deo voća biti povoljniji za potrošače, ali kvalitetni plodovi će i dalje držati cenu.

To se posebno odnosi na kvalitetne sorte trešanja, pre svega plodove krupnoće preko 28 milimetara, kao i na borovnicu i krušku. Keserović ističe da je kruška deficitarna voćna vrsta u Evropi, što može dodatno podržati njenu cenu. Kod jabuke, međutim, očekuje moguće tržišne probleme, jer se značajne količine još nalaze u hladnjačama.

Zbog toga predlaže produženje prelevmana do 1. marta naredne godine, kako bi se zaštitili domaći proizvođači jabuke.

Borovnica među najbrže rastućim izvoznim adutima

Posebno dobar primer potencijala domaćeg voćarstva je borovnica. Prema rečima Keserovića, izvoz borovnice iz Srbije povećan je više od 30 puta od 2015. godine.

On podseća da se među deset najznačajnijih izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije nalaze i voćne vrste, pre svega jabuka, malina i smrznuta višnja, dok borovnica poslednjih godina ubrzano napreduje.

„To je dokaz da Srbija ima izuzetne uslove za voćarsku proizvodnju“, rekao je Keserović, dodajući da bi u narednom periodu trebalo pojačati investicije i podsticaje za ovaj sektor, jer voćarstvo doprinosi rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema u ruralnim područjima.

Kada je reč o izboru voćnih vrsta i sorti, Keserović ističe da nema univerzalnog pravila. Ova godina je pokazala da i otpornije vrste mogu biti pogođene mrazom, pa je najbolji pristup kombinovanje ranih i kasnih sorti. Kako navodi, kasni mrazevi krajem aprila i početkom maja sve su veće iznenađenje i rizik za proizvodnju, zbog čega voćari moraju pažljivo planirati zasade i zaštitu.