Žetva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko), koja će se znati tek za mesec do dva, rekao je predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Negovan

 Dodao je da se očekuje da prosečan prinos na njivama, gde nije bilo grada, bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi bila katastrofa ako suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje.

– Suncokret predajemo, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće. Cena se ne zna, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu, kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji koji su najveći proizvođači te uljarice – rekao je Negovan.

Najveći otkupljivači su 2012. godine platili suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Kako kažu ratari, to ne pokriva ni direktne materijalne troškove.

Negovan je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava:

– Osećamo se kao u koncentracionom logoru, jer radimo neprestano, a nikakve koristi od toga, pa se svake godine neko domaćinstvo ugasi i ode u inostranstvo.

Država, prema njegovim rečima, tvrdi da se otkupljivači ne dogovaraju oko cene suncokreta i da nema monopola, a “svi znaju da to nije tačno”.

– Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu – tvrdi Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Nezadovoljni ratari

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude “navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest”.

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta, već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godiune zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.