Iako je kukuruz ove godine u većem delu Srbije podbacio zbog avgustovske suše, stručnjaci iz Šumadije procenjuju da će u ovom regionu biti dovoljno hrane za stoku. Dobri prinosi drugih žitarica, solidan kvalitet roda i prilagođavanje rokova setve i izbora hibrida mogli bi da pomognu stočarima da prebrode sezonu

    Vladimir Pavlović iz Lapova na farmi ima više od stotinu ovaca, dok ratarske kulture gaji na oko 20 hektara. Sve što proizvede koristi za ishranu životinja, pa je priprema dovoljno kabaste i koncentrovane hrane jedan od ključnih poslova tokom godine.
    Ove sezone proizvodnju kukuruza prilagodio je iskustvu iz prethodne godine – setvu je pomerio znatno ranije i prešao na raniju grupu zrenja.
    „Prošle godine smo, da tako kažem, platili školu. Ove godine smo ozbiljnije ušli u proizvodnju i spremnije dočekali sezonu“, kaže Pavlović za RTV.

Setva već početkom aprila

    Dok je prethodnih godina kukuruz sejao između 15. i 20. aprila, ove godine setva je počela oko 1. aprila. Umesto kasnijih FAO grupa 500 i 600, opredelio se uglavnom za FAO 400.

    Takav izbor, kaže, pokazao se boljim u godini sa nedostatkom padavina.
    Jun i jul bili su povoljniji nego prethodne godine, sa nešto više kiše i kraćim toplotnim talasima, što je kukuruzu omogućilo da se duže održi u dobroj kondiciji. Avgustovska suša ipak je ostavila posledice i smanjila potencijal roda.
    „Neće biti visokih prinosa kao u kišnim godinama, ali očekujemo solidan rezultat. Količinski ćemo imati kukuruza, mada kvalitet verovatno neće biti kao prethodnih godina. S obzirom na godinu, zadovoljni smo“, navodi Pavlović.
    Na farmi je već pripremljeno oko 6.000 bala sena, uz slamu, lucerku i livadsko seno, dok se još čeka završetak proizvodnje suncokreta i kukuruza.

    Klimatski uslovi menjaju proizvodnju

    Pavlović ističe da poljoprivrednici sve više moraju da prilagođavaju proizvodnju vremenskim prilikama.

    „Svaka godina je priča za sebe i moramo da se ponašamo u skladu sa njom. Danas imamo mogućnost da biramo sorte i hibride različite dužine vegetacije, pa smo se ove godine odlučili za ranije hibride upravo zbog sve češćih suša i nedostatka vode“, kaže on.
    Stručnjaci ocenjuju da će takav pristup biti sve važniji kako klimatske promene budu povećavale rizik od visokih temperatura i manjka padavina tokom leta.

Kukuruz teško zamenljiv u stočarstvu

    Posebno je važan u mlečnom govedarstvu, gde su potrebe za hranom znatno veće.
    „Kukuruz je izuzetno važan i praktično nijedna moderna grana stočarstva ne može bez njega“, kaže Goran Jokcić, savetodavac za stočarstvo iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.
    Prema njegovim rečima, deo kukuruza u obroku može da se zameni drugim kulturama, ali samo u ograničenoj meri.
„Možemo ga smanjiti i desetak odsto zameniti, recimo, sirkom. Kukuruz je, međutim, veoma važan kao izvor energije. Druge biljke mogu imati više proteina i kalcijuma, ali je kukuruz kao energetsko hranivo teško zamenljiv“, objašnjava Jokcić.
    Njegov savet proizvođačima je da se u uslovima sve češćih suša više opredeljuju za ranostasne hibride, koji uglavnom imaju nešto niži potencijal prinosa, ali brže završavaju vegetaciju i lakše izbegavaju najkritičnije periode bez padavina.
Silažu planirati na vreme
    Kod mlečnih goveda posebno je važna pravovremena proizvodnja silaže.
    Prema preporuci stručnjaka, dnevne potrebe mogu dostići oko 30 kilograma silaže po muznoj kravi, zbog čega potrebne površine pod kukuruzom treba planirati već početkom proizvodne godine.
    Ovogodišnje iskustvo iz Šumadije pokazuje da ranija setva i izbor ranijih hibrida ne mogu potpuno neutralisati posledice suše, ali mogu značajno smanjiti rizik. Kako se klimatski uslovi menjaju, proizvođači će, ocenjuju stručnjaci, sve češće morati da prilagođavaju rokove setve, izbor hibrida i strukturu proizvodnje.