Evropska poljoprivreda ulazi u ključan period u kojem će odluke o budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike i novom višegodišnjem finansijskom okviru EU odrediti ne samo položaj farmera, već i sposobnost Evrope da obezbedi stabilnu proizvodnju hrane, upozoravaju predsednici Copa i Cogeca, Massimiliano Giansanti i Lennart Nilsson
    U zajedničkom autorskom tekstu oni ocenjuju da se evropski poljoprivrednici suočavaju sa istovremenim pritiscima ekstremnih vremenskih prilika, suše, požara, visokih troškova energije i đubriva, nestabilnih tržišta, ratova i sve snažnije globalne konkurencije.
    Posebno upozoravaju na predloge Evropske komisije koji se odnose na budući budžet Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i njeno veće uključivanje u Nacionalne i regionalne partnerske planove. Prema njihovoj oceni, smanjenje sredstava i slabljenje zajedničkog karaktera ZPP-a mogli bi da ugroze osnovne ciljeve evropske poljoprivredne politike – pristojan prihod poljoprivrednika, stabilnost tržišta, sigurnost snabdevanja i pristupačne cene hrane.
    Giansanti i Nilsson podsećaju da velike svetske sile poljoprivredu sve više tretiraju kao pitanje nacionalne bezbednosti. SAD su bezbednost hrane eksplicitno povezale sa nacionalnom bezbednošću, Kina nastoji da zadrži visok nivo samodovoljnosti, dok je i Rusija proizvodnju osnovnih prehrambenih proizvoda postavila među strateške ciljeve.
    Nasuprot tome, smatraju oni, Evropa rizikuje da oslabi sopstveni poljoprivredno-prehrambeni sektor upravo u trenutku kada njegov strateški značaj raste.
    Poljoprivreda, navode predsednici Copa i Cogeca, nije samo proizvodnja hrane. Ona ima važnu ulogu u očuvanju ruralnih područja, teritorijalnoj koheziji, otpornosti zajednica i zaštiti prostora, što su pokazali i ovogodišnji požari, tokom kojih su farmeri u mnogim područjima pomagali vatrogascima sopstvenom mehanizacijom.
    Istovremeno, evropski poljoprivredno-prehrambeni lanac stvara više od bilion evra bruto dodate vrednosti. EU ima oko 9,1 milion poljoprivrednih gazdinstava sa 8,7 miliona zaposlenih, dok više od 23.000 poljoprivrednih zadruga zapošljava preko 607.000 ljudi.
    Copa i Cogeca posebno upozoravaju da bi budući sistem odlučivanja mogao dodatno da udalji poljoprivrednu politiku od realnih potreba sektora. Ukoliko se ključni instrumenti ZPP-a budu sve više određivali kroz šire budžetske pregovore između ministarstava finansija, evropskih poslova, država i regiona, postoji rizik da agronomski i tržišni kriterijumi budu potisnuti političkim kompromisima.
    Kako navode, ZPP nikada nije bila bliža tome da izgubi ono što je čini zajedničkom evropskom politikom.
    Predsednici dve najveće organizacije evropskih farmera i poljoprivrednih zadruga poručuju da budući budžet EU mora da prepozna proizvodnju hrane kao strateški cilj povezan sa bezbednošću, odbranom i konkurentnošću Evrope.
    
    Investicije u inovacije, digitalizaciju, podatke i veštačku inteligenciju, smatraju, neophodne su za budućnost sektora, ali ne mogu biti zamena za stabilnu i dovoljno finansiranu Zajedničku poljoprivrednu politiku.
    
    „Nema bezbedne Evrope bez snažnog poljoprivrednog sektora. A nema snažne evropske poljoprivrede bez evropskih politika koje odgovaraju svojoj svrsi“, zaključuju Giansanti i Nilsson.