Nedostatak padavina i visoke temperature već su umanjili prinose pšenice, dok će rod kukuruza, šećerne repe i suncokreta zavisiti od kiše u narednim danima. Poljoprivrednici upozoravaju da bi na parcelama koje padavine ponovo zaobiđu prinos kukuruza mogao da bude manji i do 50 odsto
    Posle prošlogodišnje suše, koja je u pojedinim delovima Srbije gotovo uništila kukuruz, ni ovogodišnja sezona nije donela mnogo razloga za optimizam. Sušni periodi tokom ključnih faza razvoja useva ostavili su posledice na pšenicu, dok je stanje prolećnih kultura veoma neujednačeno i razlikuje se čak i između parcela udaljenih svega nekoliko kilometara.
    Osim vremenskih uslova, proizvođači kao najveće probleme izdvajaju visoke troškove repromaterijala i goriva, niske otkupne cene i nedovoljno funkcionalan sistem za navodnjavanje.
U Banatu pšenica na granici isplativosti
    Poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva Milan Bogunović kaže za list Danas da je prošle godine prinos kukuruza u tom kraju iznosio od gotovo nule do dve tone po jutru, što nije bilo dovoljno ni za pokrivanje troškova proizvodnje.
    U novu sezonu proizvođači su ušli sa prolećnom sušom. Prema njegovim rečima, od sredine februara nije bilo kiše 44 dana, nakon čega je početkom aprila pala manja količina padavina, a potom je usledio još jedan sušni period od 33 dana.
    Zbog toga je pšenica davala od svega 700 kilograma do nešto više od tri tone po jutru.
    „Kada imate tri tone prinosa, to vam je oko nule, ako ne uračunamo amortizaciju i sopstveni rad“, navodi Bogunović.
    Još lošije prošao je sever Banata, gde je na pojedinim parcelama prinos bio manji od 500 kilograma po jutru. Bogunović očekuje da će nezalivani kukuruz dati najviše oko tri tone po jutru, dok bi se na navodnjavanim površinama moglo dobiti pet do šest tona.
    Suncokret se, prema njegovoj proceni, za sada kreće od pristojnog do nešto slabijeg roda, ali bi, pošto bolje podnosi sušu, mogao da bude jedina kultura na kojoj će proizvođači ostvariti neku računicu.
    Navodnjavanje je moguće uglavnom na parcelama uz kanalsku mrežu, ali Bogunović upozorava da su pojedini kanali gotovo presušili.
    „Kanal koji inače ima dva do tri metra vode sada je na pola metra“, kaže on i dodaje da je sistem Dunav–Tisa–Dunav u lošem stanju zbog dugogodišnjeg neodržavanja i zagušenosti podvodnom vegetacijom.
    Prema njegovim tvrdnjama, pojedini kanali zbog toga ne mogu da ostvare ni polovinu projektovanog protoka. Dodatni problem je što su vodostaji Dunava i Tise najniži upravo u periodu kada je poljoprivredi voda najpotrebnija.
    Čak i kada je voda dostupna, navodnjavanje manjim proizvođačima često nije isplativo. Većina koristi dizel-pumpe, dok veliki sistemi rade na električnu energiju, koja je znatno jeftinija.
    „Navodnjavamo naftom koja košta oko 220 dinara, a proizvodimo usev čija je cena oko 20 dinara po kilogramu. Takva proizvodnja nije ekonomična“, upozorava Bogunović.
    Situacija u Bačkoj je nešto povoljnija, ali ni tamo proizvođači nisu zadovoljni sezonom. Poljoprivrednik iz Kisača Goran Filipović kaže da je pšenica posle zime izgledala odlično, ali da je aprilska suša znatno umanjila njen potencijal.
    Prosečni prinosi u Bačkoj kretali su se između 5,5 i šest tona po hektaru, dok je na pojedinim parcelama ostvareno i do sedam tona. Ipak, pšenica je neočekivano podbacila na najkvalitetnijim zemljištima, što Filipović pripisuje nedostatku vlage.
    Pored prinosa, problem predstavlja i otkupna cena. Pšenica se plaća oko 20 dinara po kilogramu, dok je, prema ranijoj proceni Zadružnog saveza Vojvodine, ovogodišnja proizvodna cena približno 27 dinara.
    „Da je cena 30 dinara, sa tim bi moglo da se živi. Sve ispod proizvodne cene znači gubitak“, navodi Filipović.
    Prinos uljane repice kretao se od tone i po do dve tone po jutru, dok su prolećni usevi i dalje pod velikim znakom pitanja.
    Na pojedinim parcelama kukuruz već počinje da podgoreva. Kiša je padala veoma neujednačeno, pa je na razdaljini od svega dva do tri kilometra ponegde palo 20, a negde samo pet litara po kvadratnom metru.
    „Gde je bilo više kiše, kukuruz se još dobro drži i formirao je lepe klipove. Sada strahujemo od toga koje će krajeve preskočiti naredna, odlučujuća kiša. Tamo gde ne padne, rod će biti značajno umanjen, a na nekim parcelma i do 50 odsto“, upozorava Filipović.
    Od prolećnih kultura trenutno najbolje izgleda suncokret. On je u fazi nalivanja zrna, pa bi mu padavine u narednim danima omogućile pristojan rod.
    „Suncokret za sada najviše obećava. Jedna dobra kiša mogla bi da obezbedi solidan prinos, da se bar na nekoj kulturi ove godine nešto zaradi“, zaključuje Filipović.
    Ipak, proizvođači upozoravaju da ni dobar rod neće biti dovoljan ukoliko otkupne cene ostanu ispod troškova proizvodnje. Zbog toga će konačan rezultat sezone zavisiti ne samo od padavina već i od tržišta, troškova energenata i mogućnosti poljoprivrednika da usevima obezbede vodu u najkritičnijem periodu.