Posledice dugotrajne suše u Srbiji sve manje se mogu posmatrati samo kroz izgubljeni rod. Manja poljoprivredna proizvodnja, rekordno nizak Dunav, otežan transport i smanjena proizvodnja hidroelektrana povećavaju troškove i otvaraju pitanje uticaja na cene hrane, inflaciju i privredni rast. Dok se u Evropskoj uniji već računaju makroekonomski gubici od ekstremnih vrućina, u Srbiji za sada nema celovite procene njihovog uticaja na privredu

Suša je najdirektnije pogodila poljoprivredu i energetiku, ali njene posledice mogu se preneti i na prehrambenu industriju, transport, trgovinu i druge delove ekonomije. Posebno pitanje je koliko će slabiji rod i rast logističkih i energetskih troškova uticati na cene hrane u narednim mesecima.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenjuje za Novu ekonomiju da je reč o elementarnoj nepogodi čije će se posledice tek sagledavati. Posebno su pogođeni kukuruz, voće i druge kulture, dok će smanjenje prinosa direktno uticati na ponudu hrane.
Manji rod – veći pritisak na cene

„Smanjen prinos ovih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena“, upozorava Savić.

Dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, zbog kojeg je rečni transport robe znatno otežan. Brodovi prevoze manje tereta, što povećava cenu transporta po toni robe, a veći logistički troškovi mogu se dalje preneti kroz lanac proizvodnje i trgovine do potrošača.

Poremećaji nisu ograničeni na Srbiju. Suša i visoke temperature pogađaju veliki deo Evrope, uključujući Nemačku, jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Zbog toga se domaća privreda istovremeno suočava sa problemima u sopstvenoj proizvodnji i slabijim okruženjem na glavnim izvoznim tržištima.
Nizak Dunav pogodio i energetiku

Posledice suše posebno su vidljive u energetskom sektoru. Proizvodnja u hidroelektrani Đerdap 1 krajem jula pala je na približno trećinu uobičajene dnevne proizvodnje, a početkom avgusta Đerdap 1 i Đerdap 2 radili su sa svega oko 20, odnosno 30 odsto kapaciteta. Ove dve hidroelektrane u normalnim okolnostima obezbeđuju približno 18 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji.

Nizak nivo Dunava otežao je i dopremanje energenata, dok su problemi sa vodom za hlađenje uticali i na rad termoelektrana u Kostolcu. Slični problemi beleže se širom Evrope, gde niski vodostaji ograničavaju hidroenergetsku i nuklearnu proizvodnju, kao i rečni transport.
Evropa već računa ceh od 180 milijardi evra

Dok se u Srbiji ukupna ekonomska cena suše još ne procenjuje, u Evropskoj uniji pojavile su se prve procene koje pokazuju koliko bi posledice mogle biti ozbiljne.

Prema analizi Triodos banke, ekstremne vrućine, suša i prateći poremećaji mogli bi da smanje BDP Evropske unije u 2026. za oko jedan odsto, odnosno približno 180 milijardi evra. To je gotovo jednako stopi ekonomskog rasta koju je EU očekivala ove godine. Najveći udar očekuje se kroz pad produktivnosti rada, slabiju poljoprivrednu proizvodnju, skuplju hranu i energiju i probleme u transportu.

Evropska komisija je ovogodišnji rast EU procenjivala na oko 1,1 odsto, što pokazuje da bi ekstremni vremenski uslovi mogli da ponište veliki deo očekivanog privrednog napretka.
Koliko je ugrožen rast Srbije

I za Srbiju se otvara pitanje koliko će suša promeniti projekcije za ovu godinu. Dosadašnje procene privrednog rasta kretale su se oko tri do 3,5 odsto, dok je Republički zavod za statistiku preliminarno procenio da je BDP u drugom kvartalu porastao 3,6 odsto međugodišnje.

Međutim, najveći deo štete od suše na kukuruzu, suncokretu, soji, voću i drugim kulturama postaje vidljiv tek tokom leta i jeseni, pa bi njen puni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu industriju i BDP mogao da se pokaže u narednim kvartalima.

Savić kao jedan od sektora koji bi mogao da ublaži negativan efekat izdvaja građevinarstvo, dok je doprinos drugih delatnosti znatno neizvesniji.

Suša zato više nije samo pitanje visine prinosa i prihoda poljoprivrednika. Ako manja ponuda hrane bude praćena skupljim transportom i energijom, posledice bi se mogle videti i kroz rast cena i slabiji privredni rezultat Srbije u 2026. godini.