Najnovije poskupljenje mesa posledica je drastičnog smanjenja broja grla stoke u našoj zemlji, kao i uvoza mesa koji je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom, ocenjuje agroekonomista Milan Prostran. On napominje da je uvoz sada nešto smanjen, zbog krize u proizvodnji svinjskog mesa, ali da još negativno utiče na domaću poljoprivredu, pa i cenu mesa u Srbiji

Iz Temerina bi za Izrael ove godine moglo biti izvezeno 25.000 jagnjadi, a učesnici u ovom poslu kažu da su potencijali daleko veći

Firma “Bov–ov” u Temerinu izvezla je tokom ove godine 18.000 grla jaganjaca za Izrael, a do do kraja godine očekuje da će ukupno na izraelsko tržište isporučiti 25.000 grla muških jaganjaca francuske rase: il de frans, virtemberg, safolk i bergam, kao i sjenička pramenka.

Vesti iz regiona i sveta ukazuju da će ekstremni vremenski uslovi uticati na prinose žitarica i doneti mnogo neizvesnosti na tržištu hrane gde, još od početka pandemije, glavnu reč na berzama vode investicioni fondovi

Rukovodilac marketinga u zemunskom Intitutu za kukuruz ”Zemun polje“ Života Jovanović rekao je da će, zavisno od područja, prinos biti od 30 do 50 odsto manji nego što se očekivalo, ali da nema opasnosti od bolesti aflatoksin koja se javlja usled prevelikih kiša i vlage.

”Ova godina će biti jedna od slabijih godina zbog ektremno visokih temperatura zbog čega se kukuruz loše oprašio, malo vlage i loše raspoređenih padavina“, rekao je Jovanović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Cena mesa u prodavnicama je ovih dana znatno porasla, negde i 45 procenata, ali će od toga koristi pre svega imati trgovci. Proizvođači stoke i dalje nisu zadovoljni jer su u vrlo teškom položaju, cene komponentni stočne hrane koje su otišle u vis nisu se vratile na period pre poskupljenja i prognoze su da se neće ni vratiti, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS Nenad Budimović. Zbog svega što se dešava je, kako ocenjuje, teško izvesti neki zaključak, a pogotovo kakva kretnja možemo da očekujemo ubuduće.

Berba maline u Zapadnoj Srbiji završava se ovih dana, a malinari nakon mnogo vremena i dugog čekanja konačno zadovoljno trljaju ruke. Rekordno visoka otkupna cena od običnih poljoprivrednika za jedan dan napravila je milionere, doduše u dinarskom iznosu.

Milija Poledica iz ariljskog sela Divljaka podigao je zasade na površini od šest hektara, zaposlio 60 sezonskih radnika, a dnevna njegova zarada poslednjih mesec dana kretala se oko 1,5 miliona dinara. ”Čekali smo da konačno dođe jedna dobra sezona i dočekali.

Bez zadruge nema jakog sela, tvrde stručnjaci. Upravo na toj ideji je 2017. pokrenut projekat “500 zadruga u 500 sela” – da ojača male proizvođače i zadrži ljude na selu.

Od 2017. godine do sada formirano je 956 novih zadruga, a pre toga čak 100 ih se godišnje gasilo. U program obnove zadrugarstva do sada je uloženo milijardu i 700 miliona dinara.

Posle obilne kiše, pre desetak dana, opet imamo paklene vrućine, pa se, kako se približava žetva suncokreta, kukuruza i soje, sve češće priča o tome koliko će biti težak rod.
Padavine su bile u pravi čas i samo u određenoj meri popravile stanje useva. Procenjuje se da će svih ratarskih kultura biti manje nego u žetvi prošle godine, ali i da ćemo i sa umanjenim prinosima, jarih useva imati dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Posle obilne kiše, pre desetak dana, opet imamo paklene vrućine, pa se, kako se približava žetva suncokreta, kukuruza i soje, sve češće priča o tome koliko će biti težak rod. Padavine su bile u pravi čas i samo u određenoj meri popravile stanje useva. Procenjuje se da će svih ratarskih kultura biti manje nego u žetvi prošle godine, ali i da ćemo i sa umanjenim prinosima, jarih useva imati dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.