Manje svinja u Srbiji iako se najavljuje izvoz u EU

Niske cene svinjskog mesa smanjuju proizvodnju svinja, iako je na pomolu dozvola za izvoz tog mesa u zemlje EU, rekao je predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve Zoran Erić. Dodao je da će se, dok ne krene izvoz, svinjski stočni fond još smanjiti jer su sada bagatelne cene mesa, od 120 do 130 din/kg žive vage. On je za Betu rekao da se neće brzo steći svi uslovi za izvoz jer iako je obaveza vakcinacije svinja protiv klasične kuge prestala u decembru 2019.

Zašto je američka višnja tri puta skuplja od srpske

Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar. Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju “mont morensi” da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila za oblačinsku višnju. “Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše”, dodaje Tomićeva.

Lakše do zakupa državnih oranica

Uprava za poljoprivredno zemljište je na isteku prošle godine obavestila poljoprivrednike šta im je od dokumenta potrebno da bi mogli učestvovati u javnim licitacijama radi zakupa državnih oranica, budući da lokalne samouprave ake godine do 30. juna raspisuje javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju je najkasnije do 31. oktobra.

Do kraja godine dozvola za izvoz jaja i živinskog mesa

Srbija očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju. U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren. Prema rečima Emine Milakare, v. d.

Od nekadašnjih rekorda do skromnih zasada smederevke

U zlatno vreme Poljoprivrednog kombinata Godomin, smederevka se bukvalno proizvodila na tone, i vina od nje bilo je na svakoj trpezi tadašnje velike zemlje, one od Vardara do Triglava. ”PK Godomin imao je svojevremeno više od 1.000 ha pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa”, priseća se Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda Godomina.

Sneg dobro došao ozimim usevima, sledi prihrana

Setvu pšenice poljoprivrednici su jesenas obavili nešto kasnije. Čekali su kišu, a i prethodne godine pokazale su da je bolje pšenicu sejati u kasnijim rokovima setve.
”Pšenica je nikla sva za nedelju dana. Imala je od tada idealne uslove. Ne možda prevelike padavine, ali magla i malo kiše bilo je taman dovoljno za optimalnu vlagu u setvenom sloju. Krajem novembra i početkom decembra imali smo malo niže temperature, što je pomoglo da pšenica ne preraste, odnosno da u zimu ne uđe prevelika”, kaže Davor Vuković, poljoprivrednik, salaši Gradina.