Kiša je dobrodošla usevu pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. “Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27.000 litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta.

U Mionici, prva u Srbiji i na Balkanu, formirana je lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, koja je, kažu stručnjaci, možda poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode bude ostavljeno u amanet potomcima. Osnovni cilj banke semena “Zrno” je očuvanje autohtonih sorti voća i povrća, bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane. Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj  trgovinskoj organizaciji.

Povrtari iz Južnog Pomoravlja dobro profitiraju od mladog krompira. U Jablaničkom okrugu pod plastenicima se nalazi 2.300 hektara. Oni koji se bave ovom proizvodnjom su i Stamenkovići iz Donjeg Stopanja kod Leskovca. Obrađuju hektar zemlje i poslednjih godina sve više sade krompir, zbog bolje zarade

– Mladi krompir ima dobar prinos, lepu cenu, pa počinjem sa ovim usevom, a završavam sa kornišonima – kaže Slavoljub Stamenković.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Pad cena kukuruza i soje obeležile su ovu nedelju na novosadskoj Produktnoj berzi. Veća potražnja za kvalitetnijom pšenicom je uslovila rast cene hlebnog zrna

Otkako je posle Nove godine počela isplata sredstava iz Evropskog IPARD fonda koji je namenjen poljoprivredi, svega deset poljoprivrednih proizvođača dobilo je novac. Do kraja godine najavljuju četiri nova poziva za konkurisanje. Jon Suru iz okoline Vršca, višnje će ubuduće više da trese, nego da bere. Kupuje tresač vredan 31.000 evra, zahvaljujući IPARD-u. “Čekao sam oko devet meseci da dobijem rešenje, i sad sam u zakonskoj obavezi da za deset dana ostvarim investiciju, to jest da kupim mašinu.

Za ovogodišnje podsticaje u biljnoj proizvodnji, koji obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.957 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara. Do sada je realizovan 263.291 zahtev. Podnošenje zahteva traje do kraja aprila, a poljoprivrednici dobijaju 4.000 din/ha i 1.200 dinara za gorivo. ”Podsticaji se dobijaju na 20 ha i ko obrađuje toliko zemlje, njemu dođe to kao neka vrsta pomoći za naftu i đubrivo, da bi mogli da završe setvu. To, svakako, nije nešto što može da reši sve probleme.

Kada je reč o voćarstvu u Srbiji po brojustabala dominiraju koštičave voćne vrste. Tome su, prema rečima savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo diplomiranog inženjera Dejana Jocića, najviše doprineli izuzetno povoljni prirodni uslovi za njihovo gajenje. U poslednjih desetak godina ukupan broj stabala šljive je neznatno smanjen, dok su primetne i promene sortimenta. Sve češće i više se uzgajaju čačanska lepotica, stenlej i čačanska rodna, dok se rakijske sorte šljiva manje gaje.

Najvažnije iz protekle nedelje: