Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke, a sporazum o tome  je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine. Nedimović je istovremeno predao Carini aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju. “Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Sbije i Kine”, rekao je on. Nedimović se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro marketom Sinfadi.

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je juče u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom. Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali. Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja vrednih do tri miliona dinara za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata. Podsticaji će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede na osnovu godišnjeg konkursa. Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, adaptacija, tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.

U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine. Cenu diktira jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima RZS-a, prošle godine u odnosu na 2016. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Topličkom okrugu je do sada požnjeveno 55 odsto od 8.750 hektara njiva pod pšenicom čiji je prosečan prinos 4.000 kilograma po hektaru, ali je kvalitet izuzetno dobar. Savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Radovan Bjelica rekao je juče Beti da je požnjeveno i 70 odsto od 1.900 hektara pod ječmom koji je najbolje rodio . Prinos ječma iznosi od 3.500 do 4.000 kilograma po hektaru. Bjelica savetuje ratarima da odmah po završetku žetve zaoru ostatke stabljika žitarica što se naziva i “ljuštenje strništa”.

Za samo nekoliko dana paradajz, krastavac i paprika na pijacama u Nišu poskupeli su više nego duplo. Cene su iznenadile kupce, ali ne i prodavce koji visoke cene pravdaju trenutnom nestašicom robe. Proizvođači kažu da potražnje ima, ali da nema povrća jer je ono iz plastenika prodato, a sa otvorenih zasada još nema roda. Za jedan kilogram paradajza na niškim pijacama treba izdvojiti čak i 150 dinara. Po ceni za njim sledi paprika. Prodaje se po komadu ali prostom računicom za kilogram dostiže cenu i do 130 dinara.

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoj biljke. Međutim, ona se sada nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke. Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima Srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

 Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na svetska tržišta, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio donošenje Zakona o nacionalnoj veletržnici. Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržižnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.

Zvanična statistika i stručnjaci nemaju toliko crna predviđanja u pogledu prinosa koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari sa žitnih polja. Proizvodnja će svakako biti oko petinu manja u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema. I pored toga stručnjaci predviđaju da će je biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a da će nam za izvoz preostati oko milion tona pšenice i brašna.