Počela isplata novca iz IPARD fondova

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović juče je rekao da je poljoprivrednicima u Srbiji počela isplata ”prvog evropskog novca“, u okviru IPARD projekta. On je na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu razgovarao sa zamenicom šefa Delegacije EU u Srbiji Matejom Norčić Stacmar i zahvalio na podršci Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU, posebno u sektoru poljoprivrede i to u sva tri poglavlja – poljoprivredne politike, bezebnosti hrane i ribarstva. Podsetio je da je u toku realizacija IPARD projekta i da je 736 aplikacija u postupku.

Šljive i višnje slabo rodile ove godine

Šljive i višnje rodile su upola manje nego prošle godine u Topličkom kraju. Voćari se žale na drastično manji rod, ali niko od njih ne želi da govori da li će zbog toga otkupne cene biti veće. “Vremenski uslovi su toliko bili loši, šljiva se mnogo proredila”, kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca. Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

Olakšana kupovina poljoprivredne mehanizacije

Novi Pravilnik za nabavku mašina i opreme u biljnoj proizvodnji donosi bitne izmene. Umesto 100.000 dinara, minimalna vrednost investicije po zahtevu za povraćaj sredstava sada je 65.000, što će mnogim poljoprivrednicima olakšati kupovinu. Uz pomoć države, šabački poljoprivrednici uglavnom kupuju nove priključne mašine za rad u voćnjacima. Prskalice, traktorske kosačice i sistemi za navodnjave su najtraženiji. “Samo uzimaju mašine koje su pod povraćajem.

Za IPARD fondove konkurisalo tek 725 poljoprivrednika

Srpskom agraru na raspolaganju IPARD Fondovi Evropske unije, ali je konkurisalo tek 725 poljoprivrednika. Ove godine planiran budžet od 90 miliona evra. Do sada odobreno 180 zahteva, a 10 isplaćeno.Tek 725 srpskih poljoprivrednika konkurisalo je za sredstva iz IPARD fondova Evropske unije tokom prve godine, koliko su dugo na raspolaganju. Najmanje prijava bilo je u početku, ali svaki naredni poziv ohrabrio je naše ratare i stočare da finansije za svoje projekte nađu na ovaj način.

Pšenica žedna, a grašak se davi

Kiša je dobrodošla usevu pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. “Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27.000 litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta.

Formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća

U Mionici, prva u Srbiji i na Balkanu, formirana je lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, koja je, kažu stručnjaci, možda poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode bude ostavljeno u amanet potomcima. Osnovni cilj banke semena “Zrno” je očuvanje autohtonih sorti voća i povrća, bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane. Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.

Dobra zarada od mladog krompira

 

Povrtari iz Južnog Pomoravlja dobro profitiraju od mladog krompira. U Jablaničkom okrugu pod plastenicima se nalazi 2.300 hektara. Oni koji se bave ovom proizvodnjom su i Stamenkovići iz Donjeg Stopanja kod Leskovca. Obrađuju hektar zemlje i poslednjih godina sve više sade krompir, zbog bolje zarade

 

– Mladi krompir ima dobar prinos, lepu cenu, pa počinjem sa ovim usevom, a završavam sa kornišonima – kaže Slavoljub Stamenković.