Zbog aktuelnih dešavanja na svetskim tržištima pšenica je i dalje u fokusu trgovanja. Suša u EU, a pre svega Francuskoj i Nemačkoj je umanjila prinos pšenice. Procenjuje se da će u  EU proizvodnja pšenice iznositi 136,6 mil t, što je smanjenje od 15 mil t u odnosu na prošlu godinu,a što je najniža proizvodnja u poslednjih 6 godina.

Najveći prerađivač i otkupljivač suncokreta u Srbiji, “Viktorija logistic”, u vlasništvu “MK grupe”, objavila je akontne cene za ovogodišnji rod ove uljarice. Kilogram će plaćati 23,60 dinara plus PDV. Ta cena se odnosi na zadruge, a kako ističu u ovoj kompaniji, ona nema uticaja na konačnu cenu suncokreta. Ostali otkupljivači još uvek nisu obnarodovali uslove otkupa, ali već godinama unazad uglavnom prate poteze “Viktorije” pa se tako očekuje i sada. ”Uslove otkupa određujemo na osnovu cena u okruženju.

Vlada Republike Srbije je na predlog Republičke direkcije za robne rezerve dala saglasnost da se za  potrebe jesenje setve omogući naturalna razmena sertifikovane semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2018 i 2019 godine. Razmena će se vršiti sa fizičkim licima nosiocima poljoprivrednog gazdinstava, ovlašćenim skladištarima Direkcije, zemljoradničkim zadrugama i drugim pravnim licima Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2018. i 2019. godine je 1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice.

Rod kukuruza u Srbiji ove godine mogao bi premašiti sedam miliona tona, što je blizu rekorda od osam

U Topličkom kraju šljiva je ove godine odlično rodila, a uoči početka berbe, voćari strahuju hoće li  biti otkupljivača i po kojoj ceni će je prodati. Iako su poslednjih godina značajno povećani smeštajni i preradni kapaciteti, stručnjaci upozoravaju da oni još uvek nisu dovoljni za prihvat roda sa više hiljada hektara pod ovim voćem, naročito u rodnim godinama.

Drugu nedelju za redom na novosadskoj Produktnoj berzi u fokusu trgovanja je pšenica. Pšenice je uzela primat u trgovanju kako količinski tako i vrednosno

Ukupan promet za ovu nedelju na Produktnoj berzi u Novom Sadu iznosio je 1.645 tona robe finansijske vrednosti 31.303.800 dinara. U odnosu na prethodnu sedmicu količinski obim rometa je veći za 167,48%, dok je finansijska vrednost prometovane robe viša za 161,08%.

Svi zainteresovani da učestvuju u projektu Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Srbije, moći će da se prijave za posao anketara od 15. do 21. avgusta. Kako su naveli iz Republičkog zavoda za statistiku, zainteresovani će moći da se prijave isključivo preko web aplikacije koja će biti postavljena na internet stranici RZS-a. Kako je ranije najavljeno, anketari će od 1. oktobra do 30. novembra obići 120.000 poljoprivrednika kako bi sproveli Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Ministri trgovine Rasim Ljajić i poljoprivrede Branislav Nedimović sastali su se juče u Ankari sa resornim turskim kolegama i zatražili povećanje kvote za bescarinski izvoz goveđeg mesa za dodatnih 5.000 tona u tu zemlju. To je načelno prihvaćeno sa turske strane, a konačan odgovor biće poznat nakon konsultacija unutar institucija u Ankari. Bilo je reči i o mogućnosti dobijanja kvote za izvoz goveđeg mesa sa kostima koje do sada nije bilo na režimu slobodne trgovine, o čemu će nadležna ministarstva nastaviti razgovore.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500. Ovom uredbom se uređuje obavezna proizvodnja i promet hleba od brašna T-500, određuje se maksimalna  visina marži, remitenda i rokovi plaćanja proizvođačima hleba. Proizvođači su prema ovoj Uredbi obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna T- 500 u količini od najmanje 30% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Vekna treba da je najmanje težine 500 grama i sadrži 370 grama brašna T-500, 7,4 grama soli, 9,25 grama kvasca i 1,48 grama aditiva.

Nevreme koje je pogodilo teritoriju opštine Topola desetkovalo je zasade pod šljivama sorte “čačanka” i “stenlejka” koje su bile pred branjem, rekao je agenciji Beta predsednik te opštine Dragan Jovanović. On je dodao da je najviše stradala šljiva, koja čini 28 odsto ukupnih površina pod voćem u opštini. “Očekivali smo kvalitet prve i druge klase, a sada će ta šljiva moći da ide samo u rakiju”, kazao je Jovanović.