U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata. Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017, organska proizvodnja bila je zastupljena na oko 13.500 ha. ”Površine su jako su male, a u odnosu na 2016.

Republička direkcija za robne rezerve objavila je javni poziv za naturalnu razmenu do 5.445 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku. Naturalna razmena odnosi se na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, registrovana poljoprivredna gazdinstva (fizička i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike), koji imaju proizvodnju tovnih svinja, odnosno tovne junadi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg krompira ide do neverovatnih 150 din/kg. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je prošle godine podbacio, čak i do 30%, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama. ”Kilogram krompira Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vlada Srbije odlučila je juče da otpiše dug u iznosu od 90.894.655 dinara poljoprivrednim proizvođačima, koji nisu platili preuzeto mineralno đubrivo. Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve. Dug će biti otpisan fizičkim licima -nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, i to onaj nastao nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Republička direkcija za robne rezerve prikuplja pisane ponude za razmenu 10.000 tona merkantilne pšenice za 5.555 tona semenske pšenice u odnosu 1,8 kg merkantilne pšenice za 1 kg semenske pšenice. Merkantilna pšenica koja se daje u razmenu je domaćeg porekla, u rasutom stanju, na paritetu silos ovlašćenog skladištara Direkcije za robne rezerve.

Oglašavanje i prodaja robe neregistrovanih subjekata preko interneta, kao i trgovina nesopstvenim proizvodima na pijaci biće predmet kontrole inspektora koji suzbijaju sivu ekonomiju. Ova inicijativa biće pokrenuta zbog identifikacije neregistrovanih trgovaca koji oglašavaju akcizne i proizvode zaštićene pravima intelektualne svojine, ali i lekove i medicinska sredstva. Primera radi, na zelenim pijacama se, osim individualnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, trguje i proizvodima široke potrošnje što otvara vrata cvetanju crnog tržišta.

Postignuta je saglasnost o rešavanju problema oko otkupne cene malina i kupina sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem. To je rekao predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović i dodao da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke. On je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao da su se složili da cena koštanja malina bude 139,3 din/kg, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vegetacija u voćnjacima ovog proleća krenula je od sedam do deset dana ranije u odnosu na prošlu godinu. Zasadi koji se nalaze u brdskim područjima voćarskih reona nalaze se u cvetanju i nisu imali problema sa mrazom, za razliku od onih koji se nalaze u nižim predelima, posebno pokraj reka, gde je ipak došlo do izmrzavanja. Poljoprivredni proizvođači očekuju padavine. Kako kažu, stariji voćni zasadi imaju dubok korenov sistem i mogu da izdrže bez kiše, međutim topli vetar kada je sve u cvetanju utiče na lošiju oplodnju, a samim tim i na manje prinose.