Sve veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki poljoprivrednici se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu.

Šabački kraj u Srbiji ističe se po proizvodnji jagode. Cena ploda poslednjih godina razlog je širenja tog voća.

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina – iznosila je sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Pored domaćeg, na ovim pijacama se mogu videti prepuni kamioni uvoznog povrća.

Najvažnije iz protekle nedelje:
• rast obima trgovanja kukuruzom

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, tj za nabavku novog traktora u 2017.

Uprkos činjenici da je u Srbiji u 2015. godini proizvedeno 79.000 tona maline (prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline), na površinama od oko 20. 000 hektara, samo mali deo te proizvodnje čini malina gajena po principima organske poljoprivrede.

Suša ugrožava razvoj pšenice u Srbiji kojoj je u sadašnjoj fazi razvoja potrebna vlaga da bi formirala cvet i broj zrna, pa se ne mogu očekivati rekordni prinosi, rekao je naučni savetnik za strna žita u novosadskom Institutu za ratarsto i povrtarstvo, Novica Mladenov.

Sremu je kukuruz prošle godine zauzimao 116.000 hektara površina. Toliko bi trebalo da bude posejano i ove proizvodne godine procena je stručnjaka.
Paori posao obavljaju uprkos činjenici da vlage u zemljištu fali i nadaju se kiši koja bi mogla da koliko toliko popravi situaciju u prvim fazama razvoja biljke.