Većina poljoprivrednika je ozbiljno shvatila pravila za dobijanje subvencija – od registracije domaćinstva do dokumentacije. Međutim, ni taj posao ne prolazi bez onih spremnih za lov u mutnom. Zato su nadležni odlučili da određene podsticaje isplaćuju tek nakon provere korisnika

Više od 300 zadruga prijavilo se za ovogodišnji konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava, vredan pola milijarde dinara.
Stigle su prijave i sa Kosova i Metohije,a nakon ideje ministra Krkobabića o “zelenom prstenu oko naše prestonice” poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela su se organizovali i rešili da konkurišu za novčanu pomoć za unapređenje svog poslovanja.

Pešterski farmeri nemaju kome da prodaju jagnjad i traže pomoć od države. Stari problem samo je pogoršan u vreme pandemije, kada nisu radile ni pečenjare ni restorani. Kažu, ako ne prorede stada, do zime neće moći da ih prehrane. Pešterski stočari nude jagnjad po veoma niskim cenama, od samo 200 i 250 dinara po kilogramu žive mere, ali i pored toga kupaca nema. Problem otkupa naterao je mnoge stočare da smanje stada. Malo ko se odlučuje da jagnjad ostavi za “proširenu reprodukciju”, jer što je stado brojnije, nevolje sa otkupom su veće.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prema dosadašnjim najavama, cena kilograma maline, u otkupu, ove godine biće 300 dinara. Informacije sa terena govore da hladnjačari i otkupljivači proizvođačima već nude ugovore o otkupu ovogodišnjeg roda po pomenutoj ceni, rekao je Dobrivoje Radović, predsednik. Asocijacije malinara Srbije. Ovo je najviša ponuđena cena u protekle dve decenije, što je preko 2,5 evra, a do rasta cene došlo je zbog velike potražnje za malinom, na šta je uticao slabiji rod ovog voća u Čileu, odakle određene količine neće stići na evropsko tržište.

U Prokuplju krajem juna počinje berba tražene kvalitetne oblačinske višnje, a više faktora, poput mraza i neadekvatne primene agrotehničkih i zaštitnih mera, uticali su da ovogodišnji rod bude slabiji u odnosu na prošlogodišnji. Stručnjaci smatraju da je rod, zavisno od parcele, manji od 30 do 50 odsto, navodi se na sajtu grada. Prognoze prokupačkih proizvođača su da bi otkupna cena višnje trebala da bude 55 do 60 dinara za prvu klasu, a za drugu manja za 15 do 20 din/kg.

Vlada Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, čijom će se primenom omogućiti da u slučaju poremećaja cena određenih proizvoda na tržištu država interveniše i na taj način zaštiti poljoprivrednike. Ovim zakonom posebno se stavlja akcenat na povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u velike tržišne lance putem međusobnog povezivanja i uspostavljanja tržišnih standarda, jačanje motivacije proizvođača za razne oblike udruživanja, kao i povećanje vidljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče da se do sada, za prvi od tri konkursa za podsticajna sredstva koji će finansirati u saradnji sa Svetskom bankom, prijavilo gotovo 1.000 voćara, vinogradara, povrtara i proizvođača cveća u Srbiji. Podseća se da je konkurs raspisan pre nešto manje od mesec dana, te da je najviše zahteva stiglo od povrtara i voćara. U saopštenju je navedeno da će se najviše finansirati projekti koji unapređuju rad gazdinstva, ekološki su prihvatljivi i donose najveću korist proizvođačima.

Uprava za agrarna plaćanja objavila je izmene pravilnika o Meri 1 IPARD programa, što znači da će vrlo brzo biti raspisan i dugoočekivani, najvredniji IPARD javni poziv do sada.

Reč je o pozivu za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, to jest za nabavku nove mehanizacije, izgradnju farmi, objekata za skladištenje, opremanje voćnjaka, vinograda, plastenika.. Za to je iz IPARD fonda na raspolaganju 6,6 milijardi dinara.