Digitalizacija je za nekoliko godina temeljno promenila način na koji poljoprivrednici u Srbiji komuniciraju sa državom i ostvaruju pravo na podsticaje. Međutim, dok eAgrar danas obuhvata gotovo pola miliona aktivnih gazdinstava, sistem transparentnog upravljanja podacima, zaštite korisnika i podrške poljoprivrednicima nije se razvijao istom brzinom, pokazuje analiza „Digitalizacija poljoprivrede i zaštita podataka poljoprivrednika u Srbiji“
    Prema Popisu poljoprivrede, u Srbiji je 2023. godine bilo 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Sistem eAgrar uveden je iste godine, kada je tokom prve faze digitalno preregistrovano oko 330.000 gazdinstava, dok je do juna 2026. u Registru bilo 491.608 gazdinstava sa aktivnim statusom. Autorke analize Branka Anđelković i Tanja Jakobi iz organizacije Re:People – Centar za društvo i tehnologiju, upozoravaju da ova dva podatka nisu direktno uporediva zbog različite svrhe Popisa i registra, ali jasno pokazuju razmere digitalne transformacije domaće poljoprivrede.
    Digitalizacija, međutim, ne znači samo prebacivanje formulara sa papira na internet. Sa eAgrarom, digitalnim registrima, satelitskim snimcima, GPS mehanizacijom, senzorima, dronovima i različitim aplikacijama raste i količina podataka o gazdinstvima koja se prikuplja i razmenjuje.
    To otvara pitanja ko te podatke prikuplja, ko im pristupa, za koju svrhu ih koristi, koliko dugo se čuvaju i kako poljoprivrednik može da ih proveri ili ispravi.

Poljoprivrednici koriste sisteme, ali slabo poznaju svoja prava

    Analiza je zasnovana, između ostalog, na četiri fokus grupe sa ukupno 36 poljoprivrednika iz Požarevca i Jagodine. Zato rezultati nisu statistički reprezentativni za celu Srbiju, već ukazuju na obrasce, iskustva i probleme koji se ponavljaju među ispitanicima.
    Jedan od najvažnijih nalaza jeste da proizvođači uglavnom znaju da kroz različite procedure ostavljaju veliki broj ličnih i ekonomskih podataka, ali nemaju jasnu predstavu šta se sa tim podacima dalje događa.
    Nije im uvek jasno ko ima pristup podacima, u koju svrhu se koriste, koliko dugo se čuvaju, niti kome mogu da se obrate radi njihove ispravke ili zaštite. Takođe često ne razlikuju podatke koje moraju da dostave zbog zakonske obaveze i ostvarivanja podsticaja od onih koje dobrovoljno dele sa aplikacijama i drugim pružaocima usluga. Saglasnost se često doživljava kao formalni korak koji treba prihvatiti da bi postupak mogao da se nastavi.
    Istovremeno, istraživanje nije utvrdilo postojanje sistematskog nezakonitog deljenja podataka iz eAgrara trećim stranama. Problem je pre svega u tome što veliki deo procedura i mehanizama zaštite nije dovoljno vidljiv i razumljiv korisnicima. U javno dostupnim izvorima, na primer, nisu pronađene objedinjene informacije o procenama rizika zaštite podataka u eAgraru, zahtevima korisnika za ostvarivanje prava ili detaljnim procedurama u slučaju neovlašćenog pristupa, gubitka ili povrede podataka.

    Digitalizacija nije potpuno ukinula papir

    Iskustva poljoprivrednika pokazuju i da elektronski sistem ne znači automatski manje administracije.
    eAgrar se koristi pre svega zato što je neophodan za ostvarivanje prava na podsticaje, ali učesnici fokus grupa navode da papirna administracija nije u potpunosti nestala. Dokumenta se i dalje čuvaju fizički, zatim skeniraju i dostavljaju elektronski.
    Digitalni alati mnogo se lakše prihvataju kada poljoprivredniku donose direktnu korist – precizniji rad na njivi, brže informacije ili lakšu komunikaciju – dok su prema administrativnim sistemima kritičniji ukoliko oni povećavaju količinu posla ili rizik od greške bez jasno vidljive koristi.
    Dodatni problem predstavljaju slab internet, prekidi RTK signala, visoka cena savremene opreme i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Analiza posebno ukazuje da se digitalna isključenost manjih proizvođača ne može svesti na nedostatak interesovanja ili veština. U uslovima suše, nestabilnih cena, zaduženosti i neizvesnog plasmana ulaganje u nove tehnologije često ostaje iza mnogo neposrednijeg pitanja – ekonomskog opstanka gazdinstva.

    Savetodavci najvažniji oslonac poljoprivrednika

    Jedan od izrazitijih nalaza istraživanja jeste veliko poverenje koje poljoprivrednici imaju u Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

    Savetodavci su u svim fokus grupama prepoznati kao najvažniji izvor pomoći pri korišćenju eAgrara, podnošenju zahteva i rešavanju problema. Njihova uloga nije važna samo zato što pojedini korisnici nemaju dovoljno tehničkog znanja. Poljoprivrednici se savetodavcima obraćaju i zbog straha da bi greška u unosu podataka mogla da dovede do odbijanja zahteva ili gubitka podsticaja.

    Upravo zato autorke predlažu da savetodavne službe ne budu samo tehnička pomoć za korišćenje elektronskih sistema, već i mesto na kojem poljoprivrednici mogu da dobiju informacije o zaštiti naloga, obradi podataka, mogućim prevarama i ostvarivanju svojih prava.

    Pojedinačni slučaj pokazao koliko podaci mogu biti osetljivi

    Tokom istraživanja identifikovan je i slučaj javno dostupnog PDF dokumenta na sajtu jedne poljoprivredne savetodavne stručne službe u kojem su se nalazili podaci o približno 12.000 poljoprivrednika, među kojima ime i prezime, JMBG, adresa, broj registrovanog gazdinstva i kontakt podaci.
    Nalaz je prijavljen Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a u vreme završetka analize ishod postupanja nije bio poznat. Autorke naglašavaju da je reč o pojedinačnom slučaju koji ne dokazuje sistemsku nezakonitu obradu, ali pokazuje koliko je važno da institucije koje svakodnevno rade sa podacima poljoprivrednika imaju dovoljno razvijene procedure i kapacitete za njihovu zaštitu.

    „Unesi jednom, koristi više puta“

Analiza donosi sedam preporuka za dalji razvoj digitalne poljoprivrede.
    Među njima su uspostavljanje nacionalnog okvira za upravljanje poljoprivrednim podacima, jasnije definisanje odgovornosti institucija i povezivanje registara po principu „unesi jednom, koristi više puta“, kako poljoprivrednici ne bi iznova dostavljali podatke koje država već poseduje.

    Predlaže se i da zaštita podataka i sajber-bezbednost budu ugrađene u razvoj eAgrara, LPIS-a i IACS-a od samog početka, uz jasne procedure za prekid rada sistema, incidente i automatizovano odlučivanje. Posebnu pažnju treba posvetiti i korišćenju veštačke inteligencije tamo gde digitalni sistem može uticati na prava i ekonomski položaj proizvođača.
    Među preporukama su još izrada praktičnih smernica za ostvarivanje prava, kontinuirana podrška proizvođačima, uvođenje tema zaštite podataka, sajber-bezbednosti i AI u obrazovanje, kao i zahtev da digitalna rešenja koja dobijaju javnu podršku budu projektovana uz kriterijume bezbednosti, interoperabilnosti i zaštite korisnika.
    Suština preporuka jeste da složenost digitalnih sistema ne treba prebacivati na poljoprivrednika. Institucije ostaju odgovorne za razumljivost procedura, bezbednost sistema i dostupnost pomoći korisnicima.
    Zato se uspeh digitalizacije poljoprivrede ne može meriti samo brojem elektronskih prijava i povezanih registara. Važnije je da li novi sistemi zaista smanjuju administrativno opterećenje, pouzdano rade i omogućavaju poljoprivredniku da zna koje podatke daje, ko ih koristi i kako može da zaštiti svoja prava.
    Kako zaključuju autorke analize, tehnologija bi trebalo da olakša ostvarivanje prava proizvođača i zaštiti njihove podatke, a ne da složenost državnih i digitalnih sistema postane još jedan teret na gazdinstvu.
    Analiza je urađena u okviru projekta „Digitalizacija sa poverenjem: ka zaštiti podataka u agraru“, koji se sprovodi u okviru programa Just Innovation i EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji.