Društvo Novinara Vojvodine – Sekcija agrarnih novinara, bila je domacin konferencije za štampu, na kojoj je obavestila javnost o tome šta su agrarni novinari ucinili da bi se zakoni iz oblasti poljoprivrede što pre našli u skupštinskoj debati.U razgovoru su ucestvovali predsednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine prof. dr Zoran Mašic, pomocnik ministra poljoprivrede za pravna pitanja Momcilo Mitreski, pomocnik ministra za ruralni razvoj Slobodan Teofanov i prof. dr Dragan Glamocic, direktor Departmana za stocarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema izjavama predstavnika državne administracije i predsednika Odbora za poljoprivredu dr Zorana Mašica, stekli su se svi uslovi da se vec u maju u skupštinskoj debati nadje najmanje 14 zakona iz oblasti poljoprivrede, za cega, kako je naglašeno, velike zasluge imaju i novinari, koji su nedavno o trapavom radu poslanika prema poljoprivredi obavestili i predsednicu Narodne skupštine gospodju Slavicu DJukic-Dejanovic, koja im je otvoreno rekla da bez lobiranja, zapravo, nijedan zakonski predlog ne može doci na dnevni red. Dr Zoran Mašic je kao odgovorne za zastoje u donošenju zakona iz oblasti poljoprivrede naveo Vladu i poslanicke grupe koje su bežale od ove problematike, a bez uredjenih oblasti, kao što je zdravlje životinja i bilja, nema trgovackih odnosa sa Evropskom unijom.
Kada se ovome doda i neophodnost kvalitetnog zakona o korišcenju poljoprivrednog zemljišta, koji podrazumeva jacanje komercijalnog porodicnog gazdinstva, onda je jasno da zbog neaktivnosti Narodne skupštine, zapravo, štetu u ekonomskom, pravnom i socijalnom pogledu ima kompletna poljoprivreda u Srbiji.
Momcilo Mitreski, pomocnik ministra za poljoprivredu, izjavio je da postojece izmene Zakona o korišcenju poljoprivrednog zemljišta idu, pre svega, na ruku malim gazdinstvima (zbog dvokružnog sistema licitacije) i stocarima, ali i da se ubrza uredjenje zemljišta putem republickog programa za ovu oblast. On je naveo da ce opštine biti oslobodjene donošenja „poljoprivredne osnove” za uredjenje zemljišta, što drugim recima znaci da država i finansijski preuzima obaveze za ove poslove.
Medjutim, kako su do sada izdvajana sredstva za ovaj veoma bitan posao, koji obuhvata ukrupnjavanje gazdinstava, onda se može reci da je to bilo veoma slabo i sa malom finansijskom podrškom.
Komasacije su prava retkost u Srbiji i sada u ovoj finansijskoj situaciji gotovo da ni nema izgleda da ce se pojaviti kao znacajan posao velikog spremanja zemljišta u opštinama.
- Stocari od realizacije novog zakona o ovoj znacajnoj grani poljoprivrede ocekuju mnogo, pre svega, da preuzmu deo odgovornosti u vodjenju svojih farmi, stvaranju bolje koordinacije sa veterinarskim službama i uvodjenju reda u kompletnoj liniji selekcijskih službi i cuvanja genetskih resursa – rekao je prof dr Dragan Glamocic u današnjoj raspravi.
Novinari su kao dobre tacke u ovom poslu ocenili inicijativu Ministarstva poljoprivrede da u koncipiranju svih zakona uvažava evropske standarde i prakticno sve zakone koje donosi radi po modelu Evropske unije. I drugi primer za pozitivne promene je aktivnost i svestranost Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine i kooperativnost koja vlada u raspravama.
Kao otvoreno ostalo je pitanje koja organizacija je na nivou Srbije ta koja ispoljava interese prema Narodnoj skupštini, da li su to udruženja, osnovne asocijacije, zadružni savezi ili komore, jer prema onome što je kao reakciju do sada dobijala Narodna skupština, može se reci da pravih inicijativa u promeni odnosa nije ni bilo.
Izvor: Agropress