Ulje „Iskon” iz uljare u Šidu, koje je promovisano po fabrickoj ceni od 71 dinar na beogradskom tržištu, u maloprodaji se pojavilo po ceni od 92 dinara uz uvozno ulje iz Rusije po ceni od 95 dinara. Ovim je, prakticno, propala marketinška akcija domaceg proizvodjaca da u jeku žetve suncokreta, sa prošlogodišnjim zrnom placenim 280-300 evra za tonu, opravda nisku akontaciju za ovogodišnju žetvu – 13 dinara po kilogramu.
Uz ovu cenu, ratari su nezadovoljni i što su fabrike pooštrile kriterijume otkupa i sa tradicionalnih 11% odbitaka na vlagu i 3% za primese odredili da to bude 9%, odnosno 2 %.
- Ovi uslovi su izostali u ugovorima kod prolecne setve i nije korektno da ih fabrike sada ubacuju uz uvredljivo malu akontnu cenu – kaže za „AgroPress” Stevica Milin, direktor zadruge u Curugu i tvrdi da njegovi kooperanti ne mogu zadovoljiti navedene kriterijume i da se obracuni svode na minus od dodatnih deset odsto. - Koliku dobit u startu ostvaruju preradjivaci – lako je izracunati. Ako nam na bazi tog umanjenja povecaju cenu, ispada da se od našeg suncokreta placa „naš suncokret”.
Milin smatra da ce ovakva poslovna ponuda fabrika uticati na novu setvu uljarica, ali da je to, pre svega, rezultat privatizacije u kojoj ratari nisu deonicari preradjivackih kapaciteta, za razliku od farmera na zapadu, koji uz vece subvencije od države imaju uz sebe i preradjivacku industriju.
Poljoprivrednike u ovom casu, prema reagovanjima udruženja, pogadja i poruka da ce na konacnu cenu uljarica uticati cene u okruženju gde gazdinstva imaju najmanje dva puta vece podsticaje, pa ta cena za naše uslove je loš primer.
Izvor: Agropress