Novi Sad - Vlada Srbije će već od sledeće nedelje uvesti evidencione markice za brašno, tako da će se praktičnije i efikasnije početi reševati i problem sivog tržišta u mlinsko-pekarskoj industriji – rekao je republički ministar poljoprivrede Goran Živkov. Prema podacima mlinara i mlinarskih udruženja, vrednost šverca u mlinsko-pekarskoj industriji godišnje dostiže oko deset milijardi dinara, što je neprihvatljivo i od čega koristi nemaju ni paori, ni mlinari, ni pekari koji rade legalno. Zbog toga je incijativa o uvođenju markica i potekla upravo od mlinara, to jest od novosadske „Žitovojvodine“, a nju su kasnije podržali i u Ministarstvu poljoprivrede i u Ministarstvu trgovine. Ako se uzme u obzir da se zvanično statistički registruje meljava svega 750.000 do 800.000 tona pšenice, nameće se zaključak da se oko trećine obavlja u sivoj zoni. To znači da je više od četiri milijarde dinara van regularnih tokova prometa brašna. Podaci “Žitovojvodine” govore i o tome da godišnja potrošnja hleba iznosi 590.000 tona, od čega se statistički registruje svega trećina, a dve trećine je u sivoj zoni. Vrednost statistički neregistrovane proizvodnje hleba i peciva veća je od deset milijardi dinara, a to znači da ovaj novac završi u rukama švercera. Živkov kaže da je sve spremno za uvođenje evidencionih markica te da će sledeće nedelje Vlada i formalno doneti odluku. On pojašnjava da se u ovom slučaju ne radi o akciznim markicama, to jest nema nikakvog dodatnog plaćanja na cenu brašna, već samo o oznaci koja treba da posluži da se prati trag pšenice, brašna i hleba. Naime, svaki kilogram brašna imaće svoju evidencionu markicu pa će prilikom kontrole pekara inspektori lako utvrditi da li hleb peku od legalno kupljenog ili od prošvercovanog brašna. Suzbijanje sivog tržišta svakako će obezbediti više para u državnoj kasi, ali će verovatno uticati i na podizanje konkurentske sposobnosti domaćeg mlinarstva koje radi u legalnim tokovima i koje će, valjda, imati mogućnosti i da pšenicu od paora otkupljuje po realnim cenama. To, opet, znači da će od markica koristi imati i paori. Na kraju treba reći da šverc pšenice i brašna, koji se procenjuje na deset milijardi dinara, predstvalja polovinu celokupnog republičkog agrarnog budžeta, ili gotovo 70 odsto novca neophodnog da se svim paorima u Srbiji isplati premija od 5.000 dinara po hektaru. Naime, u Republici ima 3,6 miliona hektara, te ako bi se plaćalo 5.000 dinara po hektaru, ispada da je za to neophodno oko 18 milijardi dinara. Zbog svega toga markica je dobar korak na putu ka Evropi i suzbijanju šverca. Markice za brašno su, inače, uvedene i u svim nama susednim državama.
Izvor: Dnevnik, N.Sad