ZA DESETAK DANA SRBIJA DOBIJA STRATEGIJU RAZVOJA POLJOPRIVREDE, A MINISTARKA IVANA DULIĆ-MARKOVIĆ PORUČUJE: Paori na teškom putu u Evropu

– Strategija razvoja poljoprivrede Srbije biće završena za desetak dana, a njen osnovni cilj će biti da pokaže šta moramo da učinimo da bismo naš agrar približili i uključili u Evropsku uniju, čiji članovi želimo i moramo postati – kaže za “Dnevnik” republička ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković.

– Ovo je jedini put naše poljoprivrede, naravno, pod uslovom da želimo u EU, a strategija nije urađena s ciljem da se ulagujemo seljacima već da im pokažemo šta i kako treba da se radi i da im objasnimo da put kojim smo krenuli neće biti nimalo lak. Više se ne smemo igrati s budućnošću, a da je poslednji čas da se ozbiljno suočimo s problemima jasno je ako se ima u vidu populistička strategija iz 1999. godine, prema kojoj je već sada trebalo da imamo suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda od 1,5 milijardu dinara, što niti jeste, niti je realno bilo moguće.

Ministarka dodaje da odmah treba da bude jasno da u strategiji neće biti napisano koje useve paori treba da seju i šta da gaje u svojim stajama, jer država to ne treba da im govori s obzirom na to da nam je svima cilj tržišna privreda. Strategija će doneti potpuni pregled konkurentnosti naših proizvoda s onim što se proizvodi u EU, na osnovu čega će naši zemljoradnici sami moći doneti zaključke šta im se najviše isplati da rade. S druge strane, kaže ministarka, država će nastaviti da kroz subvencije i druge mere podrške podstiče razvoj agrara. Takođe, važno je da se zna da je u središtu strategije kao osnovni cilj komercijalno seosko gazdinstvo, a ne poljoprivredna preduzeća ili kombinati.

– Ukoliko vi morate da zapošljavate ljude i isplaćujete im plate, to znači da ste manje konkurentni – objašnjava Ivana Dulić-Marković. – Evropska praksa je pokazala da su tržišno orijentisana porodična gazdinstva najkonkurentnija i sve mere koje će država preduzimati u cilju razvoja poljoprivrede biće okrenute prema njima, i kada se radi o kreditima i kada se govori o subvencijama, zemljišnoj politici i svim drugim merama. Strategija će takođe pokazati da se naša kompletna poljoprivreda mora menjati i prilagođavati. Potrebne su promene strukture gazdinstava, institucija, samog Ministarstva poljoprivrede, savetodavne službe.

Državne njive na tenderu

– Jedna od novina u strategiji svakako će biti i odnos države prema oranicama, a najvažnije je da će sve državne njive uskoro biti ponuđene u zakup, i to pre svega komercijalnim porodičnim gazdinstvima – kaže Ivana Dulić-Marković. – Biće formirana posebna agencija za zemljište, koja će oranice ponuditi na javnoj aukciji ili tenderu, i ko bude imao interesa, uz nadoknadu će ih dobiti u najam. Takođe postoji mogućnost da se nakon izvesnog vremena neke njive koje su sada u državnom vlasništvu i prodaju. S obzirom na to da postoji problem oko definisanja vlasništva nad oranicama, država će svima dati rok da se definitivno odredi šta je državno, a šta društveno, a nakon toga će se krenuti u iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta.

Subvencije u tri etape

Strategija isplata subvencija je takođe prilagođena našem putu u Evropu. Mi ne možemo odmah preći na isplatu po hektaru jer nam je potrebna posebna agencija, koja u Mađarskoj na primer zapošljava 1.200 ljudi. Strategija predviđa tri etape našeg pristupa EU. Prva, koja bi startovala odmah, predviđa da se pored industrijskog bilja ostavi mogućnost i za subvencionisanje dela povrtarstva. Druga etapa bi zavisila od onoga šta se dešava u samoj Uniji, a treća je kada mi budemo u EU i kada će malo toga zavisiti od nas.

Po ministarkinim rečima, strategiju prati nekoliko dokumenata. Prvi je popis, to jest kompletna statistika domaće poljoprivrede, uz dodatak koji sadrži popis svega onoga šta treba da uradimo da bismo postali deo Evropske unije. Drugi prateći “papir” su analize 15 grupa proizvoda, od govedarstva do ribarstva. Treći dokument je analiza konkurentnosti: gde smo konkurentni, bilo kvalitetom proizvoda, bilo njihovom cenom. Na kraju, tu su i bilansi proizvoda. Sama strategija ide u tri pravca. Prvi su strukturne promene koje treba uraditi, drugi deo govori o razvoju tržišta s merama državne podrške i treći segment je ruralni razvoj. Sve dokumente obuhvaćene strategijom uradili su domaći i strani stručnjaci.

– Strategija će se naći i pred Vladom Srbije i pred odborom za poljoprivredu Skupštine Srbije koji treba da daju svoje mišljenje i da je usvoje. Međutim, bilo da je prihvatimo sada ili za dve godine, sigurno je da ovaj dokument nema alternativu, a samo je pitanje da li mi želimo u evropske integracije ili ne – rekla je Ivana Dulić-Marković.

D. Urošević