Statističari su objavili podatke o prinosima ovogodišnje žetve pšenice: sa ukupno 559.725 ha, ovršeno je 1.844.195 tona zrna.Ostvaren je prosek od 3.295 kg/ha za celu Srbiju, a u Vojvodini je to 3.799 kg, što govori da u žetvi nismo čuli valjane procene kada su pominjani veći prinosi da bi se umanjila početna otkupna cena pšenice. Ovo je i dokaz da je bilo mešetara u žetvi, koji su se okupili oko trgovaca i predlagali da se uvedu premije za pšenicu za referentni prinos od 4.000 kg.
Veći prinos od četiri tone (4.218 kg) odnosi se samo na trećinu ovogodišnjeg ukupnog roda, iako su pojedina gazdinstva ostvarila rod veći od 4,5 t/ha. Nažalost, privatna gazdinstva u Srbiji posejala su pšenicu na 430.595 ha i postigli prinos od 3.020 kg, ali na 257.830 ha dobijeno je svega 2.686 kg pšenice po hektaru. Inače, minula žetva pšenice u Vojvodini je obavljena na 291.478 ha, što je više od polovine ukupnih površina u Srbiji.
Prema pregledu rezultata žetve, za poslednjih deset godina u Srbiji su ovakvi rezultati ostvareni još 1999. godine (3.292 kg/ha), ali na 617.000 hektara.
Među analitičarima koji su pravili pregled setvenih površina po regionalnim zadružnim savezima, postoji rezerva prema objavljenim podacima, jer se računa da je na oko 50.000 hektara zasejanih površina izostala žetva pšenice. S obzirom, da se u Srbiji godišnje potroši 104 kg hleba po stanovniku, ostvareni rod je sasvim dovoljan. Prelazne rezerve od 420.000 tona pšenice, koje su objavljene pre žetve, nažalost, nisu tačne, pa će za izvoz ove godine biti odobreno najviše oko 400.000 tona, ukoliko se ukine uredba o zabrani izvoza.
Agropress