Prema obavljenom istraživanju nevladine organizacije „Agroprofit“ iz Novog Sada, poljoprivrednici koji su prinuđeni da prolećnu setvu zasnuju uz zaduženje za semensku robu, mineralno đubrivo i zaštitu, ulaze u rizik da najesen ostvare manji profit za čak 35 odsto naspram cena koje se očekuju. Podaci o kretanju cena uljarica ulivaju optimizam za naše ratare. Posebno dobra prognoza se odnosi na suncokret jer je cena sirovog jestivog ulja dostigla 1.800 $ za tonu, a najavljuje se i novi rast. Među našim uljarama postoji zabrinutost za obezbeđenje sirovina jer se očekuje da će cena suncokreta tokom kampanje biti oko 450 evra po toni, a možda i 500 evra.
Međutim, na ugovore o razmeni ratari su prinuđeni zbog nedostatka sredstava za setvene troškove, koji su u proseku za 60 odsto veći od prošlogodišnjih.
Domaće fabrike ulja imaju kapacitete za preradu oko 900.000 tona suncokreta i soje oko 740.000 tona. Da bi uljare radile punim kapacitetom prema prosečnim prinosima, potrebno je zasejati oko 700.000 hektara oranica, što nije realno očekivati jer ratari nemaju dovoljno ni semena ni para. Setva šećerne repe je potpuno neizvesna: da bi domaće šećerane radile punim kapacitetom, neophodno je posejati 90.000 hektara. Prema izjavama ratara, ove fabrike nailaze na bojkot zbog niske cene, vrednovanja kvaliteta i otežanih uslova za vađenje tokom jeseni. Prema sadašnjim najavljenim i ugovorenim površinama sa šećernom repom biće zasejano tek oko 45.000 hektara jer se za 2,50 dinara po kilogramu (a možda i manje), a sa prinosom ispod od 60 tona, ova proizvodnja ne isplati. Za isporuku repe iz Bačke i Srema zainteresovane su šećerane iz Hrvatske, dok su naše uljare zainteresovane za zrno suncokreta iz Republike Srpske.
(AgroPress)