Poslednjim otkosom u ataru Opova, u Vojvodini je završena žetva pšenice – najkraća u istoriji i na najmanjim površinama (242.862 hektara), ali će rod biti iznad 3,7 tona (desetogodišnjeg proseka).Stručne savetodavne službe sabraće letinu, ali se već sada najavljuje da su pojedini regioni, poput Srema i južnog Banata, premašili prinos od četiri tone po hektarui i da su zabeleženi rekordi od 7-9,5 tona.
Tako su na imanju „Stari Tamiš” iz Dolova, kao i poljoprivrednik iz tog sela Slađan Anđelković, ostvarili prosečan prinos od sedam tona, dok je jedan od najuspešnijih ratara u Srbiji Pavle Nenadović iz Vognja ostvario prinos od preko sedam tona na površini od skoro 100 hektara .
U vrlo posnom zemljištu u ataru Ečke, „SM Agrar” iz Zrenjanina postigao je prinos veći od pet tona po hektaru, što se tamo ne pamti.
Ovi poljoprivrednici i pored visokih prinosa i proizvodne cene od 13-14 dinara, prema trošku novih ulaganja, a sa otkupnom cenom od 16 dinara, neće obnoviti jesenju setvu ili će to biti simbolično.
Najavljeno poskupljenje mineralnih đubriva i stalni rast dizel goriva unose posebnu neizvesnost u efekte ovogodišnje žetve i u spremnost ratara za jesenju setvu. ,br> Većina proizvođača čeka novu povoljniju ponudu mlinara, a najviše iz Državnih robnih rezervi, za otkup najavljenih 40.000 tona. To je simboličan iznos, kažu ratari, u odnosu na 850.000 tona koliko je potrebno za hlebno brašno, jer od te količine može da se proizvede potrebnih 106 kilograma hleba po stanovniku u Srbiji.
Inače, u okruženju postoje viškovi pšenice – najviše u Rumuniji i Mađarskoj, a i Hrvatska računa na izvoz oko 200.000 tona.
Izvor: Agropress