Na Korejskom uvoznom sajmu, održanom od 7. do 9. jula, predstavljeni su i srpski proizvodi na zajedničkom štandu Privredne komore Srbije i Ambasade Srbije. Izložen je raznovrstan asortiman – od proteinskih kaša, prirodnih sokova i sušenog voća, do vina, tartufa, kraft piva i ručno rađenih klompi.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je završena obrada svih zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal ove godine i da su rešenja već prosleđena korisnicima.
Istovremeno, u toku je i isplata podsticaja za tov i kvalitetna priplodna grla. Obrada zahteva za premije za drugi kvartal počinje naredne sedmice, dok se paralelno sprovodi administrativna obrada prijava po javnim pozivima za podsticaje u stočarstvu.

Ovogodišnja berba borovnice je pri kraju, a proizvođači su, za razliku od prošle godine, uglavnom zadovoljni otkupnom cenom koja je iznosila oko 6,5 €/kg, dok je pred kraj berbe pala na šest evra.
Kvalitet plodova je na visokom nivou, a sve više proizvođača borovnicu odmah pakuje u mala pakovanja i pothlađuje, prilagođavajući se tržišnim zahtevima.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- slaba aktivnost kupaca
- povećana ponuda sojinog zrna

Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 3.975 tona robe, finansijske vrednosti 93.492.750,00 dinara. Cena pšenice zabeležila je negativan cenovni trend. Cene kukuruza i ječma rasle su u prvim radnim danima nedelje, da bi usled povlačenja kupaca došlo do izostanka trgovanja, uz utisak da bi naredna trgovanja bila na nižem cenovnom nivou.

Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je pet javnih poziva za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih poljoprivrednicima sa teritorije grada. Prijave su otvorene do 24. jula, a sredstva pokrivaju do 80% troškova nabavke opreme. Za nabavku priključnih mašina obezbeđeno je 144 miliona dinara (maksimalno 500.000 dinara po korisniku), dok za traktore korisnici mogu ostvariti podršku do milion dinara (ukupno 174 miliona).

Klimatske promene sve više utiču na ratarsku proizvodnju u Srbiji, a sve češći sušni periodi nameću potrebu za promenom setvene strukture i uvođenjem sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici prilagođavaju agrotehniku, biraju sorte kraće vegetacije, a gde god je moguće – uvode navodnjavanje. Prema rečima stručnjaka, ova mera postaje presudna za stabilne prinose. “Bez vode nema ni prinosa, a bez organskog đubriva nema ni efikasnog navodnjavanja”, ističe agronom Aleksandar Marjanović.

Otkupna cena malina u Srbiji skočila je na 600 dinara po kilogramu, ali su prinosi drastično podbacili zbog vremenskih nepogoda. Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da je ove godine, umesto očekivanih 15–20 tona, ubrao tek tri tone sa svog zasada kod Ivanjice. Nakon mraza u aprilu, usledila je suša bez kiše čak 54 dana, a visoke temperature i vrući vetrovi dodatno su uništili rod. Mnogi zasadi su nepovratno oštećeni, a izdanci za narednu godinu nisu razvijeni.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, usvojen je zaključak kojim se Direkciji za robne rezerve daje ovlašćenje da pristupi otkupu određene količine pšenice roda 2025. godine. Kako se navodi u saopštenju ministarstva, otkupna cena iznosiće 23 dinara po kilogramu, uz dodatak PDV-a, što predstavlja jasan signal podrške proizvođačima u aktuelnim agroekonomskim okolnostima.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da se ove godine u Srbiji očekuje veći prinos pšenice u odnosu na 2024. godinu, a manji rod malina i višanja. “Na osnovu stanja useva 23. maja 2025. godine očekuje se proizvodnja pšenice od oko 3,6 miliona tona, što je za 24,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini”, naveo je Republički zavod za statistiku na svom sajtu. Kako se dodaje, proizvodnja malina u odnosu na prošlu godinu biće manja 12,2 procenta, a višanja 42,3 procenta.