Mraz je u martu i početkom aprila uništio oko 100.000 tona voća u Srbiji, izjavio je juče profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji, Zoran Keserović. On je agenciji Beta rekao da je mraz između 18. i 19. marta uništio oko 80% kajsija i oko 65 do70% ranih trešanja “kordija”. ”To je bio najjači mraz za poslednjih 20 godina. Zahvatio je Šumadiju i čak ga je bilo i na jugu. I oblačinsku višnju na brdima, koja je otporna na niske temperature, ali je ove godine zbog, do tada lepog vremena, višnja ranije razvila pupoljke“, rekao je Keserović.

Jedna od mera zdravstvene zaštite krava koja se malo ili nedovoljno stručno primenjuje je nega papaka. Stručnjaci navode da krave sa zapuštenim papcima imaju proizvodnju mleka manju za 10 do 20 odsto. ”Anatomija papka kod krave je složena, pa nije dobro da to radi neko priučen”, navodi Ostoja Grublješić koji se za ovaj posao obučavao na Veterinarskom fakultetu u Lajpcigu. Zbog manjka radnika ove struke, postoji mogućnost da se obuka započne uz iskusnog majstora.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik o podsticajima za nabavku novog traktora za mala poljoprivredna gazdinstva, čime su stvoreni uslovi da se ovih dana raspiše i javni poziv za dodelu 500 miliona dinara iz državne kase. Vrednost podsticaja biće milion dinara po korisniku a da bi se novac dobio, te mašine treba da budu proizvedene u Srbiji ili pak da se uvoze u rastavljenom stanju i sklapaju na proizvodnim linijama domaćih kompanija, koje imaju licencu.

Srpska IT kompanija COMING nagrađena je na 30. Međunarodnom sajmu poljoprivrede Agrotech u Kjelceu u Poljskoj, gde je predstavila robota za rad u poljoprivredi. Robot AgAR u svom radu spaja dostignuća napredne tehnologije kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje i može obavljati različite zadatke poput oranja, sadnje, prskanja, navodnjavanja i branja voća. Svaki točak robota može se zasebno pozicionirati, što omogućava savladavanje strmih i neravnih terena. AgAR je 100 odsto električna platforma, dizajnirana tako da eliminiše emisiju štetnih gasov.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je juče Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine, koji će biti otvoren do 30. aprila. U saopštenju se navodi da se zahtevi podnose putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji, a pravo na premiju za mleko ostvaruju pravna lica, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da su pre podnošenja zahteva po ovom javnom pozivu izvršili obnovu registracije za 2025.

Koliko će poljoprivrednike koštati prolećna setva, ne može se pouzdano reći jer repromaterijal, kako se približavaju rokovi, stalno poskupljuje. Aca Letić, ratar sa Čeneja kaže da će ratari teškom mukom uspeti da krenu u nov ciklus proizvodnje. ”Setva kukuruza će biti skuplja prvenstveno zbog stalnog poskupljenja mineralnih đubriva. Seme kukuruza nije poskupelo, dok su cene zaštitnih sredstava različite, nekima se cena nije menjala, a drugima je viša za oko 20%”, napominje Letić.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je juče da je administrativna obrada svih uredno podnetih zahteva za III kvartal završena i da su isplaćena sva pravosnažna rešenja, dok je obrada zahteva za IV kvartal premije za mleko u toku i da se očekuje da će isplata biti realizovana do sredine maja za uredno podnete zahteve. Takođe, dogovoreno je da će dve velike mlekare, kompanija Imlek i mlekara Dr Milk, u narednom periodu nastaviti da otkupljuju viškove mleka koji su se pojavili na tržištu.

Prema rečima profesora NS Poljoprivrednog fakulteta Zorana Keserovića, pod malinom u Srbiji nalazi se oko 19.000 ha. Od 2018., kada je proizvedeno oko 120.000 tona, beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona. “Došlo je do pada tehnologije proizvodnje. Jedan od razloga je što se ne koristi sertifikovan sadni materijal, ne primenjuju se savremene tehnologije podizanja zasada sa mrežama koje bi štitile ne samo od grada, već i od ožegotina”, ocenjuje profesor.