Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar. Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju “mont morensi” da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila za oblačinsku višnju. “Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše”, dodaje Tomićeva.

Uprava za poljoprivredno zemljište je na isteku prošle godine obavestila poljoprivrednike šta im je od dokumenta potrebno da bi mogli učestvovati u javnim licitacijama radi zakupa državnih oranica, budući da lokalne samouprave ake godine do 30. juna raspisuje javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju je najkasnije do 31. oktobra.

Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine,rekao je juče predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica ”Žita Srbije” Vukosav Saković.

Srbija očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju. U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren. Prema rečima Emine Milakare, v. d.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U zlatno vreme Poljoprivrednog kombinata Godomin, smederevka se bukvalno proizvodila na tone, i vina od nje bilo je na svakoj trpezi tadašnje velike zemlje, one od Vardara do Triglava. ”PK Godomin imao je svojevremeno više od 1.000 ha pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa”, priseća se Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda Godomina.

Nestašica osnovnog pčelinjeg proizvoda ovih dana dovela je do podizanja cene meda u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, izveštava SPOS.

Setvu pšenice poljoprivrednici su jesenas obavili nešto kasnije. Čekali su kišu, a i prethodne godine pokazale su da je bolje pšenicu sejati u kasnijim rokovima setve.
”Pšenica je nikla sva za nedelju dana. Imala je od tada idealne uslove. Ne možda prevelike padavine, ali magla i malo kiše bilo je taman dovoljno za optimalnu vlagu u setvenom sloju. Krajem novembra i početkom decembra imali smo malo niže temperature, što je pomoglo da pšenica ne preraste, odnosno da u zimu ne uđe prevelika”, kaže Davor Vuković, poljoprivrednik, salaši Gradina.

Prošle godine je u Srbiji navodnjavano 52.441 hektar poljoprivrednih površina, što je za 11,9 odsto više nego u 2019. godini, objavio je Republički zavod za statistiku. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Ministarstvo poljoprivrede je u ovoj godini isplatilo 18,3 milijarde dinara za podsticaje u stočarskoj proizvodnji. Od tog iznosa, za unapređenje genetskog sastava dato je 8,2, dok je za tovna grla isplaćeno 2,9 milijardi dinara. I dok je najviše novca izdvojeno za govedarstvo, bez isplaćenih podsticaja za 2020. godinu ostali su uzgajivači ovaca. Član Upravnog odbora Uzgajivača ovaca Srbije Vladimir Šušić rekao je za Novosti da ovčarima u našoj zemlji nije čak isplaćena ni “korona-pomoć”, od 500 dinara po ovci.