U Topličkom okrugu na blizu 8.000 hektara počela je berba kukuruza koji po rečima poljoprivrednih stručnjaka ove godine beleži rekordan rod koji na nekim njivama dostiže i 10 tona po hektaru. ”Prinosi su više nego dobri i kreću se od šest do sedam tona po hektaru , a na njivama gde su primenjene sve agrotehničke mere, prinosi su i 10 tona“, kaže savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju Radovan Bjelica.

Vinogradari i proizvođači vina, kao perspektivna grana domaće privrede izuzetno su oslabljeni pandem jom korona virusa, kaže Stevan Rajta, direktor Saveza vinogradara i vinara Srbije. Dodaje da država planira dodelu bespovratnih sredstava, ali i da je u pripremi usavršavanje zakona iz 2016. godine. U Srbiji ima oko 400 vinara i vinogradara, pa je svima nama u cilju da se što pre ova oblast reguliše. Radna grupa je formirana i konkretniji koraci se očekuju tokom oktobra u vezi zakona koji bi regulisao našu oblast.

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara. Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra. ”Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija. Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i VB, Hrvatska u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive. Na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram.

Poljoprivrednici, preduzetnici i predstavnici malih i srednjih preduzeća iz istočne Srbije, ali i ostalih delova zemlje, mogu da se prijave na besplatne onlajn obuke koje će im pomoći u razvoju poslovanja i pristupu novim izvorima finansiranja. U četvrtak, 17. septembra u 19 časova, agencija Smart IPARD održaće onlajn obuku o IPARD programu – mogućnostima finansiranja investicija i unapređenju biznisa u oblasti poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda, sa osvrtom na ulaganja u ruralni turizam. Za obuku o IPARD-u možete se prijaviti ovde. Istog dana, 17.

Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu i to za grla minimalne težine 600 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.

Uzgoj ekstremno ljutih paprika u Srbiji nema dugu tradiciju. Zaječarac Boban Filipović pre desetak godina počeo je proizvodnju različitih sorti papričica sa svih kontinenata i meridijana. Karolina riper, najljuća paprika na svetu, 40 puta je ljuća od najljuće koja može na našim pijacama da se kupi. Ljute papričice koje Filipović uzgaja poreklom su sa Trinidada, iz Indije, Tajlanda. Boban kaže da mu je ovo trenutno hobi, ali i dodatni izvor prihoda. ”Papriku ne prodajem, prodajem samo seme.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70 procenata, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan dva miliona evra, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 evra po kilogramu.