Zahtevi evropskog tržišta, gde svake godine iz Srbije “putuje” oko 100.000 tona srpske maline, sve su rigorozniji, pa su hladnjačari ove godine ranije nego ikad počeli da se dogovaraju o saradnji sa proizvođačima. Tako će malinari sebi obezbediti otkup po dogovorenim uslovima, a hladnjačari će moći da prate predstojeće radove - od ulaska u zasade do isporuke stranim kupcima.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Kada su pre petnaest godina poljoprivrednici iz blačkog, kuršumlijskog i bruskog kraja počeli sa proizvodnjom organske hrane i osnovali Udruženje voćara nisu mogli ni da pretpostave da će za njihovim proizvodima biti velika tražnja na evropskom tržištu. “Udruženje je od presudnog značaja, pre svega što je bavljenje poljoprivredom za proizvođače osnovni izvor prihoda, a sa udruženjem oni mogu zajedno da nastupaju na evropskom tržištu”, objašnjava Bratislav Milenković, poljoprivredni proizvođač iz Magova kod Kuršumlije.

Izmenama Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava predviđeno je da se obnova registracije radi ostvarivannja prava na podsticaje za narednu godinu obavlja do 30. septembra tekuće godine.

Inspektori Evropske unije započeli su 4. februara jednonedeljnu posetu Poljskoj nakon što se u javnosti pojavila vest o klanju bolesnih krava i izvozu nekoliko hiljada kilograma tog mesa u više od deset zemalja Evropske unije. Kako prenose poljski mediji, inspektori će obilaziti klanice u ovom delu Poljske do 8. februara, a izveštaj će biti objavljen u narednih mesec dana

Strahovanja da bi afrička kuga svinja mogla da stigne i u Srbiju nisu bila bezrazložna. U okolini Temišvara, na pijaci su se pre nekoliko dana nelegalno prodavale svinje koje potiču s rumunskog područja gde se kod životinja pojavila zaraza. Zato je naša uprava za veterinu odmah preduzela sve preventivne mere kako bi se sprečilo da zaraza pređe u Srbiju. Sve pogranične veterinarske stanice u Banatu, koji je trenutno najugroženiji, su u pripravnosti.

Iako je suncokret jedna od najznačajnijih uljarica u našoj zemlji, njen potencijal nije iskorišćendo voljno. Posebno njen prerađivački deo. Kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku GIZ-a, ova ratarska kultura je zanimljiva proizvođačima, ali ne toliko i prerađivačima. Srbija je čak 16. proizvođač suncokreta u svetu i deveti u Evropi. Ipak, ni taj suncokret, počevši naročito od 2013. godine, ne bude otkupljen i prerađen u Srbiji, nego značajnim delom izvezen, pretežno u BiH i Mađarsku, ali i ostale zemlje.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga - Ćuprije, Despotovca, Jagodine, Paraćina, Svilajnca i Rekovca, ovog će proleća kukuruzom, jarim strnim žitaricama, povrćem, industrijskim i krmnim biljem zasejati oko 100.000 hektara. Sejaće najviše kukuruz jer je, poslednjih godina, najprofitabilniji i najlakse se čuva, može da se realizuje kroz tov stoke, ali i da se čuva dok ne postigne dobru cenu, rekli su Tanjugu stručnjaci za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini.

Poljoprivrednici iz Nišavskog, Jablaničkog, Topličkog, Pirotskog i Pčinjskog okruga, koji žele da  poboljšaju proizvodnju, bolje plasiraju svoje proizvode ili započnu poslovanje u oblasti seoskog turizma mogu do 22. februara da se prijave na obuku, saopštava portal Južne vesti. Obuku organizuje niška konsultantska organizacija ENECA, kako bi podržala poljoprivrednike sa juga Srbije i pomogla im u razvoju poslovanja i širenja proizvodnih kapaciteta.