U Rekovačkoj opštini počela je berba šljiva. Proizvođači šljive nisu zadovoljni otkupnom cenom šljive, koju hladnjačari plaćaju od 13 do 15 din/kg, pa će od nje praviti rakiju. Dragan Milenković iz Rekovca, koji ima osmogodišnje zasade šljive ranke na dva hektara i stenlejke na hektar, kaže da je prošle godine cena od 40 din/kg bila dobra, ali je rod mnogo podbacio, pa nije bilo zarade, a sada se čačanska rodna otkupljuje po 15 din/kg, što je čist gubitak. On dodaje da bi otkupna cena šljive minimalno trebalo da bude 30 dinara da bi voćari imali neku zaradu.

Od ove godine, uz evropski novac iz IPARD programa, mladi poljoprivrednici imaju mogućnost da kroz startap program pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za šta je izdvojeno 200 miliona dinara, kokurišu između ostalog i za nabavku priključne poljomehanizacije, za šta postoji i najveći interes. Ovo je na tradicionalnoj manifestaciji SPIT u Kaću najavio pokrajinski sektratar za poljoprivredu Vuk Radojević naglasivši da bez moderme mehanizacije nema ekonomične proizvodnje.

Od 1. oktobra do 30. novembra ove godine anketari Republičkog zavoda za statistiku (RZS) posetiće 120.000 poljoprivrednika kako bi sproveli Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketa se sprovodi u trogodišnjoj periodici, između dva popisa poljoprivrede, a finansira se iz pretpristupnih fondova EU u okviru Nacionalnog programa IPA 2016. Popisivači će prikupiti podatke o korišćenom poljoprivrednom zemljištu, broju stoke, mehanizaciji, radnoj snazi, proizvodnom metodu primenjenom u poljoprivredi...

I dalje je na snazi mera zabrane uvoza svinjskog mesa i proizvoda iz pojedinih zemalja Evropske unije na područje naše zemlje, u cilju sprečavanja unošenja uzročnika bolesti afričke kuge koja se pojavila kod svinja. Stočari Srema i Mačve preduzeli su i samostalno niz aktivnosti kako bi sprečili oboljenja na farmama, kada su u pitanju tovljenici, između ostalog i afričku kugu koja se pojavila u Mađarskoj i Rumuniji. Naša država je preduzela na vreme neophodne mere u skladu sa zakonom kako bi sprečila pojavu problema kažu u Upravi za veterinu.

Iako je vreme za berbu kupina, knjaževački voćari još nisu počeli da ih beru jer još ne znaju cenu i nema otkupljivača. Samo u Trgovištu kod Knjaževca godišnje se proizvede 130.000 kg kupina. Voćari kažu da je već sada oko 70% roda propalo.

Ukoliko bude potvrđeno i laboratorijski da je reč o gljivici zvanoj “fabrea makulata”, vrlo retkoj štetočini, to će biti prvi put da se pojavljuje u Srbiji.
Potrebno je, ipak, da sačekamo zvaničnu potvrdu, kaže prof. dr Tomo Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je prvi ušao u zasad krušaka porodice Drobnjakovića iz Gornjeg Milanovca, čiji je voćnjak totalno uništila, za sada, nepoznata bolest.

Kukuruz, najzastupljenija žitarica u Pomoravlju, Resavi i Levču, zasejan na više od 50.000 hektara, u veoma je dobrom stanju i obećava rekordne prinose.
Kiša i dovoljno vlage, niže temperature tokom noći i dana, u ovoj fazi svilenja i metličenja, izuzetno pogoduju kukuruzu, rekli su sturučnjaci PSSS za Pomoravski okrug u Jagodini.

Republička Direkcija za robne rezerve kupuje do 28.144 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda, domaćeg porekla.
Kupovina će se vršiti posredstvom novosadske Produktne berze od poljoprivrednih gazdinstava, zadruga i skladištara koji sa Direkcijom imaju zaključen ugovor o skladištenju merkantilne pšenice.

Zbog kiše koja pada danima još nije završena žetva žitarica koja je počela pre meseca dana i do sada je požnjeveno tek oko 80% površina. ”Zbog obilne kiše i prekidanja žetve znatno je smanjen kvalitet naših žitarica”, kaže direktor Žita Srbije Vukosav Saković.