Usvajanje novog zakona o jakim alkoholnim pićima daće mogućnost srpskim proizvođačima da prave i prodaju rakiju sa geografskim poreklom, rekla je juče ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Kako je istakla, predloženim zakonom uvodi se jedinstvena kategorizacija jakih alkoholnih pića sa 47 kategorija i nova pravila deklarisanja, a nova zakonska regulativa je potpuno usaglašena sa propisima EU. Po podacima Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, u Srbiji se oko 90% rakije prodaje u sivoj zoni, a čak 50 do 60% onoga što se deklariše kao rakija zapravo to nije. “Ovaj zakon uvodi i pravila koja su precizna i jasna kada je reč o geografskoj oznaci tako da će srpska rakija biti prepoznatljivija na tržištu i ravnopravan takmac sa rakijama proizvedenim u zemljama u okruženju”, rekla je ona novinarima u Skupštini Srbije. Oznaka geografskog porekla će, prema njenim rečima, dati veću vrednost i omogućiti srpskoj rakiji da bude prepoznatljiva kao što su druga svetski poznata alkoholna pića. Nov zakon će, prema ministarkinim rečima, omogućiti i fizičkim licima da svoju prozvodnju plasiraju na tržištu, nakon što se registruju, kako bi postojala kontrola kvaliteta i standarda proizvodnje. Ako žele da prodaju rakiju i pre nego što se registruju to mogu uraditi preko registrovanih proizvođača, rekla je Bogosavljević Bošković. Predlogom zakona je preciziran postupak praćenja proizvodnje alkoholnih pića, od osnovne do gotovog proizvoda i propisan postupak i način zaštite geografskog porekla oznake jakih alkoholnih pića, što bi trebalo da utiče na udruživanje proizvođača kako bi mogli da koriste tu oznaku. U Srbiji postoji 400 registrovanih proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića koji godišnje proizvedu 12 miliona litara alkoholnog pića. Najpopularnija je rakija šljivovica, rekla je ministarka poljoprivrede u parlamentu i precizirala da se oko 75% šljive upotrebi za proizvodnju rakije. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvodnja alkoholnih pića u Srbiji je oko 80 miliona litara, što znači da velike količine proizvode neregistrovani proizvođači i domaćinstva za svoje potrebe. Razlog je, kako je objašnjeno u Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima, što su veliki troškovi proizvodnje u registrovanim firmama zbog obaveze da imaju troje zaposlenih i odgovarajući objekat i opremu. Za sporođenje zakona u budžetu za 2015. godinu je obezbeđeno 2,3 miliona dinara. (EurActiv)