Nizak vodostaj na Dunavu gotovo da je zaustavio izvoz srpskih žitarica. Isporuke robe kasne više od 90 dana, a stručnjaci smatraju da će se ovaj problem najviše osetiti na smanjenom deviznom prilivu. Tako da ono što se danas proda, do odredišta može da stigne tek sledeće godine. - Svi koji su na Dunavu, ali i na Rajni i Majni, imaju isti problem - objašnjava Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”. - Generalno, rečna i kanalska infrastruktura u Evropi je u lošoj situaciji, za razliku od onih država koje trguju morem i železnicom. Teško je i reći kada će se vodostaj popraviti. A, sve dok se to ne dogodi, kašnjenje se produžava. Sve što se ne završi, samo se prenosi iz meseca u mesec. Sada već isporuke kasne više od 90 dana. Prema rečima Sakovića, problem je i za one koji rade i za one koji prevoze robu, a mogu da se očekuju i manji devizni prilivi. I dok se izvoznici bore sa niskim vodostajem, žetva u Srbiji je u jeku. Skoro 97 odsto suncokreta je skinuto sa njiva i za njega će ovo, smatra Saković, biti jedna dobra i prosečna godina. Rod je oko 750.000 tona. Očekivalo se više, ali je i ovo dobar rod s obzirom na to da su zasejane površine bile rekordne. - Sve uljare su kupile koliko su želele, ali je ostalo i neprodatog suncokreta - kaže Saković. - Za soju i kukuruz ovo je bila jedna veoma dobra godina. Očekuje se rod soje od oko 3,5 tona po hektaru, a kukuruza i više od osam tona. Tako da nema razloga da proizvođači budu nezadovoljni. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kazao je juče da je proizvodnja pšenice, kukuruza, soje
i suncokreta u 2018. godini povećana u odnosu na desetogodišnji prosek. Ove godine proizvedeno je 2,9 miliona tona pšenice, što je za 29,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Zvanični podaci pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto. Za razliku od ovih kultura, proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto. Kada je reč o kukuruzu, očekuje se rod od skoro sedam miliona tona, što je za 73 odsto više nego u 2017. godini, koja je, inače, bila katastrofalna, za ovu žitaricu. Kada je reč o ozimoj pšenici, nalazimo se pred novom setvom, objašnjava Saković. Kako kaže, “gleda se u nebo” i očekuju veće padavine, jer zemlja “vapi” za vlagom. Veliki je nedostatak vlage u zemljištu i potrebne su nam dobre kiše da bismo pripremili zemlju - govori Saković.