Za dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ove godine konkurisalo je 25 investitora a među njima je samo jedna strana kompanija iz Danske. Javni poziv završen je pre nekoliko dana ali već sada je jasno da interesovanje nije ni približno kao 2017, kada je u trku za rentiranje državnih oranica na 30 godina ušlo čak 224 investitora. – Ovo ukazuje da su uslovi na prošlom pozivu bili rigorozni i da će Srbija prihvatati samo one projekte koji mogu da razvijaju domaću prehrambenu industriju. Ne možete dobiti zemljište tek tako, morate da investirate – rekao je za naš list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Dodao je da će komisija, koja će razmatrati pristigle ponude, uskoro dostaviti skupštinskom odboru izveštaj o realizovanim projektima zakupa za prošlu godinu i da samo nekoliko kompanijasa prošlog javnog poziva nije potpisalo ugovor. Kako je istakao, ovogodišnji kriterijumi su pooštreni tako da je od potencijalnih zakupaca tražen viši nivo investicija. Insistiralo se na ulaganjima u prerađivački sektor (voće i povrće)
i stočarstvo. Minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete bio je 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije. Zakupac je u obavezi da taj iznos uloži u prve tri godine, s tim što u prvoj godini mora da realizuje najmanje trećinu investicija. Izuzetak su lokalne samouprave, koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, gde ulaganja mogu biti manja od pola miliona evra. I dok državi nije lako da nađe ozbiljne zakupce, spremne na tako velike investicije, borba poljoprivrednika za kratkoročni zakup parcela u Vojvodini nastavlja se i ove godine. Ratari ponovo apeluju da praktično ne mogu da dođu do zemljišta i da su početne cene na licitacijama ove godine previsoke. Ističu da su i dalje u  nepovoljnijem položaju u odnosu na stočare i insistiraju na izmeni zakona o zemljištu. – Znamo da je to problem i ići ćemo na izmenu propisa kako bismo pomirili njihove interese. Ideja je da ograničimo stočare da ne mogu preko svinjarstva i proizvodnje pilića da dobiju količinu zemljišta koja im ne pripada – kaže ministar poljoprivrede i ističe da jagma za oranicama još pokazuje koliko je poljoprivreda važna a zemlja vredna. Jer, dodaje, ako je neko spreman da plati 800 evra po hektaru znači da očekuje da će mu se to vratiti.