Umesto da traktorom prska njivu, poljoprivrednik odmara u hladu, dok njegovu oranicu iz vazduha hemikalijama tretira dron. Domaćin ne mora ni da navodi letelicu, koja sve radi automatski, pri tom višestruko štedeći vodu i rastvor koji se posipaju po zasadima. Da je ovako nešto od sada moguće i u Srbiji, pokazali su predstavnici Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora. Oni su nedavno u malinjacima oko Kraljeva, u organizaciji Instituta za održivi razvoj, prvi put u našoj zemlji demonstrirali poljoprivredni dron namenjen tretiranju useva iz vazduha, čija je prodaja počela i u Srbiji. Bespilotna letelica ”agras T 16” kineske kompanije ”DJI”, koja je najveći svetski proizvođač dronova, isprobana je na lokacijama Konarevo i Gotovac. Prilikom demonstracije, prema rečima Gorana Iskića iz ”Aerospreja”, jedne od članica Nacionalnog klastera, pokazalo se da ovaj vazduhoplov za sat vremena može da istretira osam hektara zemljišta, pri čemu je prskanje mnogo efektnije nego kada se to čini ručno, sa zemlje. To je moguće jer se pri prvom letu, bez prskanja, letelici zadaju granice polja kao i tačke unutar njega koje bi trebalo tretirati. ”Tom prilikom, mogu da se u centimetar isključe objekti koji ne zahtevaju prskanje, poput staza između useva. U zavisnosti od toga da li se tretiraju ratarske ili voćarske kulture, procenjuje se i potrebna količina hemikalija po hektaru, dok program automatski izračunava putanju letelice unoseći visinu biljke. Pri tom se uračunava i minimalno rastojanje od biljke do letelice koje iznosi pola metra što znači da joj dron ne prilazi na manje od te razdaljine”, ističe Iskić. Posle tog probnog leta, sve je spremno za novi nalet, koji uključuje i tretiranje. Bilo da se letelicom rukovodi ručno, ili se pusti da radi automatski, navođenjem preko satelita i 4G signala, u oba slučaja se ostvaruje velika ušteda hemikalija. To je moguće zahvaljujući specijalnim diznama na prskalicama koje ispuštaju mikronske, znatno sitnije kapi nego pri prskanju sa zemlje, pa se hemikalije ne rasipaju. Takve dizne se koriste u Holandiji, Nemačkoj i Kini, a sada i kod nas. ”Primera radi, kukuruz se iz letelice prska sa osam do deset litara rastvora, dok bi za prskanje traktorom bilo potrebno čak 400 litara. Za razliku od tretiranja sa zemlje, gde je čovek izložen hemikalijama, kod prskanja dronom on je potpuno zaštićen jer može da se skloni sa polja”, navodi Iskić.