Cena veštačkog đubriva urea skače na dnevnom nivou, što nikada do sada nije zabeleženo, kaže za Politiku Damir Varga, direktor Poljoprivedne stručne službe u Subotici.
U trenutku razgovora cena kilograma uree iznosila je 105,5 dinara po kilogramu, u odnosu na prethodni dan kada je bila 94 dinara, a pre jedne sedmice kilogram uree koštao je 73 dinara. Poređenja radi, prošle godine u ovo vreme cena uree kretala se između  34 i 35 dinara po kilogramu, iznosi Varga podatke.
Nagli rast cene veštačkog đubriva izazvan je rastom cene gasa, jedan broj fabrika zbog toga je zatvoren, te i na domaćem terenu počinje da se primećuje nestašica veštačkog đubriva. Dok još NPK mešavina može da se nađe, dobavljači se teško odlučuju za nabavku uree s obzirom na njenu visoku cenu. Do sada su i prethodnih godina povremeno beležene oscilacije u ni veštačkog đubriva ali nikada se nije dešavao ovakav vrtoglavan skok.
Trenutno trostruko viša cene đubriva urea u odnosu na prošlogodišnju praktično znači da će ratari, kada na njivu isteraju rasipač mineralnog đubriva, po njivi rasuti i 28.000 dinara po hektaru.
”Kvalitet roda i prinosa uvek zavise od više faktora, ali primenom agrotehničkih mera mi stvaramo najbolje uslove za biljke da klimatske uslove prebrode sa najmanje stresa, zbog toga je ova prihrana važna. Fosfor i kalijum imaju manji uticaj na prinose nego azot, jer je azot, koji se daje i kroz ureu, nosilac prinosa”, objašnjava Damir Varga. U subotičkom ataru u velikoj meri prisutne su ozime kulture, strna žita i uljana repica, a zbog  razvijenog stočarstva i gajenje kukuruza, te suncokreta.
Sve su to kulture koje ne mogu ostvariti visoke prinose bez dodatne prihrane tla. Ukoliko ove jeseni izostane ili se u manjoj meri na zemlju baci urea, to će možda uticati na rod dogodine, ali ono što je izvesno jeste da uskraćivanje agrotehničkih mera postepeno dovodi do većeg ispošćavanja tla.
Poljoprivredna stručna služba već godinama radi analize oranica koje su besplatne za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Prošle godine za veoma kratko vreme popunili su kvotu od 1.150 analiza, ove godine urađeno je preko 750 analiza na osnovu kojih se ratarima preporučuje način i dinamika prihranjivanja tla. Jedna od stavki u analizi je i procentualno prisustvo humusa koji utiče na povoljnu strukturu zemljišta. Prema rečima Varge, u vojvođanskom tlu nekada je bilo oko šest odsto humusa, danas je to ispod dva odsto na nivou čitave pokrajine.