Godina koju smo ispratili pre nekoliko dana biće zapamćena kao jedna od turbulentnijih za poljoprivredu u svetu, ali i za domaći agrar. Rat u Ukrajini potpuno je poremetio lance snabdevanja, a za neke poljoprivredne grane, pre svega voćarstvo, značio je potpuno zatvaranje dela izvoznog tržišta.
“Cene hrane zavisiće od mnogo faktora, prvenstveno od trajanja krize i rusko-ukrajinskog sukoba. Promenili su se akteri na svetskom tržištu, najviše u segmentu bazičnih poljoprivrednih proizvoda – žitarica i uljarica. U potpunosti se promenila struktura izvoznika i percepcija tražnje. Naravno, uvozno zavisni kupci su požurili na tržište i prave veliki pritisak da bi obezbedili svoje zalihe. Dakle, kompletna slika se u velikoj meri izmenila i tek ćemo videti koliko će duboke i dugoročne promene proizvesti na tržištu hrane”, kaže Galetin.
On se osvrnuo i na zamrzavanje cena od strane države, što je mera za koju kaže da je dala dobar rezultat, kako finansijski, tako i psihološki.
“Ograničavanje je imalo efekta, ali već nakon popuštanja cene se formiraju na bazi kalkulativne cene proizvodnje. Mislim da će takva situacija potrajati, ali da cene više neće tako skokovito rasti, kao u proteklih godinu dana“, ocenjuje Galetin.

Agroekonomista Milan Prostran slaže se da je početak prošle godine doveo do enormnog rasta cena osnovnih sirovina, pre svega pšenice, kukuruza i suncokreta.  “Početak godine je svim privrednicima i državi stvorio veliki problem kako se snaći u uslovima ratnih događanja između dve države i proizvođača hrane koji čine 30 odsto ukupne svetske proizvodnje osnovnih sirovina. Našim poljoprivrednicima je bila potrebna pomoć da se snađu u takvim uslovima”, ističe Prostran. Država je zabranila izvoz da bi se nešto brže i više zaradilo, ali je istovremeno ograničila rast cena šest osnovnih životnih proizvoda.  Dobar rod pšenice, suša devastirala kukuruz.
Prostran kaže da je, uprkos lošoj svetskoj situaciji, poljoprivrednike ohrabrilo to što je rod pšenice, kao i ranog voća, bio izuzetno dobar. “Solidan prinos omogućio je visoke cene tih proizvoda, kao i plasman na strana tržišta”, navodi Milan Prostran.  Međutim, prinos kukuruza je zbog suše bio izuzetno nizak. Kao vodeća ratarska kultura, koja čini između 17 i 20 odsto ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, doživela je veliki fijasko. U 2021. godini prinos kukuruza je iznosio šest miliona tona, dok je u 2022. to bilo nešto više od četiri miliona tona, što je poljoprivrednike ostavilo bez značajnih prihoda.  Još jedan problem u drugoj polovini godine bio je kako ući u jesenju setvu.
“Vremenski uslovi su bili dosta pogodni i setva je obavljena na velikim površinama, ali uz značajne uštede na mineralnom đubrivu i nešto skromniju obradu zemlje, zbog visokih cena goriva. Takođe je korišćeno i seme sa “tavana” umesto deklarisanog, što je opet veliki problem već godinama unazad, ali je ove jeseni bilo posebno izraženo”, ističe Prostran. Naš sagovornik smatra da građani ne bi trebalo da budu zabrinuti za snabdevanje osnovnim životnim namirnicama ni u 2023. godini jer će ih biti dovoljno za domaće potrebe, ali će izvoz – posebno kukuruza – biti mnogo skromniji. “Ono što je na mene ostavilo posebno negativan utisak je veliki pad u stočarskoj priozvodnji. Taj pad je doveo do visokih cena mleka i mesa, pre svega svinjskog”, ocenjuje Prostran.

Agroanalitičar Branislav Gulan posebno ističe velike probleme u stočarstvu, kao i da je jedan od razloga za takvo stanje to što novac od subvencija nije stigao do onih kojima je bio namenjen. “Agrarni budžet je iznosio oko 400 miliona evra u 2021. godini, što je bilo sasvim dovoljno da se stvori novi stočni fond, pa bi se smanjio uvoz mesa lošeg kvaliteta. U prošloj godini uvezeno je oko 300.000 prasića”, naglašava Gulan.
Određen budžet za 2023. godinu.
U 2023. godini poljoprivreda bi trebalo da računa na ukupno 79,7 milijardi dinara, i to 71,4 milijarde dinara opštih prihoda i primanja, 5,5 milijardi dinara na ime finansijske pomoći EU, zatim 2,6 milijarde od inostranih zaduživanja, kao i 67,6 miliona dinara donacija međunarodnih organizacija i 100 miliona dinara od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. “Budžet je okarakterisan kao nikad veći, ali kada je reč o apsolutnom iznosu. Međutim, kada se pogleda učešće agrarnog budžeta za 2023. godinu, to je samo 4,1 odsto ukupne državne kase. Prema nekim ranijim propisima, ne bi trebalo da bude ispod pet procenata. Ja stalno zagovaram da se agrarni budžet mora formirati na nivou desetogodišnjeg proseka učešća poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu zemlje, a to je oko 9,5 odsto. Uvek insistiram da za agrar treba da bude izdvojeno milijardu evra u budžetu”, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.