U Srbiji se godišnje proizvede oko 3,18 miliona tona komunalnog otpada, dok se u Hrvatskoj proizvede približno 1,7 miliona tona. Značajan deo čine baštenski i drugi biorazgradivi materijali, uključujući viškove i otpad od hrane. Novi prekogranični projekat „WAVE“ trebalo bi da poveže doniranje hrane, prodaju tržišnih viškova, odvojeno prikupljanje biootpada i njegovu preradu u energiju u jedinstven sistem koji će najpre biti testiran u Šapcu i hrvatskom gradu Otoku
    Projekat „Waste and Food Residues to Alternative Value for Energy – WAVE“ sprovodi NALED u partnerstvu sa gradom Šapcem i organizacijom Future Systems Hub iz Srbije, kao i gradom Otokom i udruženjem EU Centar iz Hrvatske. Projekat je sufinansiran sredstvima Evropske unije kroz Program Interreg VI-A Hrvatska–Srbija.
    Osnovna ideja je da se jasno razdvoje viškovi hrane koji još mogu da se koriste za ljudsku ishranu od otpada koji može da posluži kao sirovina za proizvodnju energije ili komposta.

    – Ono što ćemo u okviru projekta raditi jeste da ćemo potpuno pilotirati ovaj sistem u gradu Šapcu i gradu Otoku u Hrvatskoj, sa idejom da se napravi platforma koja će se prvo koristiti za doniranje viškova hrane, kao prvi korak u prevenciji stvaranja otpada. Nakon toga, vršiće se sistemsko sakupljanje otpada iz poljoprivrede, HoReCa sektora i od stanovništva – kaže Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Platforma povezuje proizvođače, ugostitelje, donatore i prerađivače

    Jedan od ključnih elemenata projekta biće razvoj digitalne platforme namenjene poljoprivrednim proizvođačima, distributerima hrane, hotelima, restoranima i ketering kompanijama, humanitarnim organizacijama, komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama u Šapcu i Otoku.
    Korisnici će u sistem unositi podatke o očekivanim viškovima, vrsti i količini hrane, kao i lokaciji na kojoj se nalazi. Platforma će ih potom povezivati sa potencijalnim kupcima, centrima za donacije ili postrojenjima koja odgovarajući otpad mogu da prerade, između ostalog, u biogas.
    Na osnovu podataka koje budu unosili proizvođači, formiraće se i sezonski kalendar raspoloživih viškova, kako bi kupci i prerađivači mogli unapred da planiraju nabavku.
    Posebnu korist trebalo bi da imaju mali proizvođači, koji će preko platforme moći da objedine isporuke i zajednički organizuju transport, čime bi se smanjili logistički troškovi.
    Planirano je i jednostavno digitalno tržište za prodaju poljoprivrednih proizvoda druge klase – hrane koja je potpuno ispravna za upotrebu, ali zbog izgleda, veličine ili drugih tržišnih kriterijuma često ostaje neprodata.

    Od prodaje i doniranja do biogasa i komposta

    Platforma bi trebalo da objedini čitav put viška hrane – od prodaje i doniranja do odvojenog prikupljanja onoga što više nije za ljudsku ishranu i njegovog usmeravanja ka proizvodnji energije ili drugim oblicima prerade.
    Biće prilagođena korišćenju na mobilnim telefonima, dostupna na srpskom i hrvatskom jeziku, a predviđena su i detaljna uputstva kako bi sistem mogli da koriste ljudi različitog nivoa digitalne pismenosti.
    Građani će preko platforme moći da prate koliko je otpada prikupljeno, na koji način je iskorišćen za dobijanje obnovljive energije i koliki je doprinos takvog sistema smanjenju emisija ugljen-dioksida.
    U Šapcu je u okviru projekta predviđena nabavka posebnog vozila za prikupljanje biomase. Prikupljeni biootpad biće dopreman do postojećeg postrojenja za pasterizaciju i fermentaciju, gde će moći da se koristi za proizvodnju biogasa.
    U hrvatskom Otoku komunalno preduzeće organizovaće odvojeno prikupljanje, a planirana je nabavka najmanje dva kompostera. Dobijeni kompost koristiće se za održavanje javnih zelenih površina, ali će biti dostupan i lokalnim poljoprivrednim proizvođačima.

    Otpadno ulje kao sirovina za biodizel
    U oba pilot-grada odvojeno će se prikupljati i otpadno jestivo ulje, koje može da posluži kao sirovina za proizvodnju biodizela.
    Projekat predviđa i ispitivanje mogućnosti korišćenja kuhinjskog i drugog odgovarajućeg otpada od biomase za dobijanje bioetanola, dok se mešoviti organski otpad može preraditi u biogas i druge oblike bioenergije.
    Način korišćenja zavisiće, dakle, od sastava i stanja otpada: bezbedna hrana biće namenjena ljudima, jestivo ulje proizvodnji biodizela, a organski ostaci fermentaciji, proizvodnji biogasa ili kompostiranju.

    Najmanje 200 domaćinstava u pilot-projektu
    U pilot-aktivnosti biće uključeno najmanje po 100 domaćinstava u Šapcu i Otoku, odnosno najmanje 200 ukupno. Domaćinstva će dobiti posebne posude za odvojeno prikupljanje otpada od hrane i iskorišćenog jestivog ulja.
    Oprema će biti obezbeđena i za do pet odabranih HoReCa objekata koji pripremaju više od 50 obroka dnevno, čime bi i ugostiteljski sektor trebalo direktno da bude uključen u testiranje novog modela.

    Očekuju i promenu poreskog tretmana donirane hrane

    Pored razvoja infrastrukture i digitalnog sistema, projekat bi mogao da doprinese i promenama propisa koji trenutno ograničavaju doniranje hrane.
    Krstović navodi da postoje informacije da bi kroz izmene Zakona o PDV-u mogla da bude uvedena dugo očekivana promena prema kojoj se na donacije hrane ne bi plaćao porez.

    – To će stimulisati i trgovce i proizvođače hrane da povećaju donacije prema onima kojima je to najpotrebnije – ocenjuje Krstović.
    Time bi se, uz digitalno povezivanje svih učesnika i organizovano prikupljanje biootpada, istovremeno moglo uticati na smanjenje bacanja hrane, povećanje donacija, niže troškove upravljanja otpadom i veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.