Najvažnije iz protekle nedelje:

JVP ”Vode Vojvodine“ saopštilo je juče da je počelo sa slanjem rešenja za naknadu za odvodnjavanje za 2023. za upisana fizička lica i preduzetnike u registar poljoprivrednih gazdinstava, koja je prepolovljena, a za 2024. ukinuta. Rešenja se, kako je navedeno, prvo dostavljaju obveznicima koji imaju registrovan nalog na portalu eUprave, ukupno za 98.844 obveznika. Dostava štampanih rešenja putem JP ”Pošta Srbije“ biće realizovana u narednom periodu.

Na jučerašnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovića sa predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednika dogovoreno je da se ubrzo ponovo održi sastanak u istom sastavu, saopštilo je Ministarstvo. Kako se navodi, na sastanku su poljoprivrednici Martinoviću ukazali na izazove sa kojima se suočavaju, kao i da su razmatrani budući koraci u pravcu njihovog prevazilaženja.

Predstavnici sedam udruženja poljoprivrednika danas će u Vladi Srbije razgovarati sa resornim ministrom Aleksandrom Martinovićem o neisplaćenim subvencijama i uvozu mleka, najavio je juče vlasnik farme krava u opštini Kovin Dejan Trajković. On je rekao da je sastanak zatražen pre sedam dana, a povod za zahtev za razgovor je što sumnjaju da su dodeljene dozvole za uvoz mleka, a na šta upućuje činjenica da su otkupljivači najavili smanjenje otkupnih cena mleka.

Nevreme praćeno krupnim gradom, koje je u četvrtak uveče zahvatilo područje Mačve, pričinilo je veliku štetu na poljoprivrednim kulturama. Uništeno je na stotine hektara u selima Crna Bara i Banovo Polje pod kukuruzom, pšenicom, a štetu su pretrpeli suncokret i soja. Do pre nekoliko dana u mačvanskoj ravnici bio je zdrav i jedar kukuruz. Danas su od njega ostale samo stabljike. Bio je to grad kakav ne pamte ni stariji meštani. Za pola sata njive pod pšenicom u ovom kraju su opustošene, a kada se led otopio a voda povukla, meštani su videli razmere štete.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Tri nedelje ranije nego što je uobičajeno u Mačvi je počela berba malina. Dok ubiraju rod proizvođači očekuju da otkupljivači objave po kojoj ceni će plaćati kilogram “crvenog zlata”. ”Umesto da cenu znamo u februaru, berba je počela i sada samo predajemo malinu koju tokom dana naberemo. Navodno se “lomi” oko 250 do 300 dinara za kilogram što je malo skuplje nego prošle godine, ali otkupljivači još zvanično nisu saopštili cenu, što se ne pamti da je ikada bilo”, kaže Milenko Nešić, malinar iz Bogatića.

U pogonima AD Žitopromet u Senti, jedne od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, u prošloj godini ostvarili su rekordnu preradu čak 74.000 tona pšenice. Gotovih proizvoda izvezeno je u vrednosti od 12 miliona evra, a znatno se i u prvih četiri meseca ove godine povećava plasman na domaćem i inostranom tržištu. Od 168.000 tona brašna izvezenog prošle godine iz naše zemlje, među 70 kompanija koje su učestvovale u izvoznim poslovima, Žitopromet je lider sa 26.570 tona.

Tokom prolećnih meseci voćari u srpskoj Toskani imaju pune ruke posla. Slađan Đorđević iz Gornje Trnave kod Topole godinama gaji trešnju i, kako kaže, od uzgoja ovog voća može da se zaradi, ali su česte majske kiše problem. Ovogodišnja cena na otkupu je između 200 i 300 dinara po kilogramu, dok radnici sezonci dnevnicu naplaćuju 4.000 dinara. ”Cena na otkupu je za sada dobra, da li će takva i ostati videćemo, ali kako pristižu sve veće količine verovatno će i cena polako krenuti da pada“, ističe Slađan.

Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine. Nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlji sveta kako bismo dobili bolju sliku na kom tržištu možemo da budemo konkurentni i na koje zemlje treba da se skoncentrišemo. ”Mi se možemo uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 žive mere.